Plastične posude za jednokratnu upotrebu mogu sadržati opasne hemikalije koje se mogu isprati u hranu, što potencijalno povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Istraživanja sprovedena na pacovima u Kini pružaju uvid u posledice izlaganja vodi koja je bila u dodiru sa hemijskim aditivima iz grejnih plastičnih ambalaža. Ovi eksperimenti ukazuju na promene u organizmu, počevši od izmenjenih bakterija u crevima.
Pacovi koji su konzumirali vodu kontaminiranu ovim hemikalijama tokom samo tri meseca pokazali su oštećena vlakna, inflamatornu ćelijsku infiltraciju i mitohondrijsko oticanje u srčanom tkivu. Takođe su ispoljili krvarenje između srčanih ćelija. Iako još nije potpuno jasno da li se isti efekti dešavaju i u ljudskom organizmu, rezultati upućuju na mogućnost da zagrevanje plastičnih posuda može biti potencijalno rizično za transport hrane.
Naučnici sa Medicinskog univerziteta Ningkia u Kini naglašavaju da je važno izbegavati korišćenje plastičnih posuda za hranu pri visokim temperaturama. Njihova studija obuhvatila je 3,179 starijih odraslih osoba u Kini, pri čemu su oni koji su izvestili o većoj izloženosti plastici putem ankete imali veću verovatnoću za razvoj kongestivnog zatajenja srca.
Nedavna istraživanja su takođe otkrila prisustvo mikroplastike u krvnim sudovima ljudskog mozga, srca i nogu, što je podstaklo epidemiologe da istraže potencijalne kardiovaskularne efekte ove pojave. Eksperimenti sprovedeni na glodarima obuhvatali su ishranu ovim kontaminantima koji su se isprali iz plastičnih posuda tokom kuvanja vode za piće. Ovi kontaminanti uključuju BPA, ftalate i razne plastifikatore. Rezultati su pokazali značajne promene u crevnom mikrobiomu glodara izloženih plastici, uključujući i promene povezane sa upalom.
Analize krvi ovih glodara takođe su pokazale povećanu prisutnost upalnih faktora, što predstavlja faktore rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Autori istraživanja ističu da ove promene mogu biti povezane sa plastičnim proizvodima koji utiču na mikrobiotu i upalne faktore, što može rezultirati upalnim procesima i oštećenjem srčanog mišića.
Toplota može uzrokovati lakše pucanje plastike, čak i u slučaju flaširane vode koja se čuva na sobnoj temperaturi. Nedavna istraživanja su pokazala da mikrotalasiranje plastičnih posuda za hranu može oslobađati mikroplastiku i nanoplastiku u hranu, čak i kada su posude označene kao sigurne za mikrotalasnu upotrebu. Ovo ukazuje na potrebu za daljim istraživanjima kako bi se razumela apsorpcija ovih čestica u ljudskom organizmu i koliko dugo one ostaju prisutne.
Studije su takođe otkrile da se sitni fragmenti plastike nakupljaju u arterijama kod ljudi, sa više od 50% plakova sadržeći ove fragmente. Osobe sa prisustvom plastike u arterijama imale su mnogo veći rizik za srčani ili moždani udar u poređenju sa onima bez prisustva plastike. Istraživači upozoravaju da izlaganje telo plastici može smanjiti aktivnost antioksidativnih enzima i pokrenuti upalne reakcije, što može dovesti do kardiovaskularnih oboljenja.
Ove studije ukazuju na potencijalne zdravstvene efekte plastičnog zagađenja, za koje se tek treba saznati u potpunosti. Naučna istraživanja kontinuirano istražuju vezu između plastike i kardiovaskularnih oboljenja, ističući važnost daljih istraživanja i edukacije o potencijalnim rizicima.
