Poslednja nedelja pre Uskrsa, poznata kao strasna, označava vreme priprema za najveći hrišćanski praznik. U ovom periodu završava se uskršnji post, a domaćice se pripremaju za farbanje jaja i pripremu hrane. Iako je uobičajeno farbanje jaja na Veliki petak, u nekim delovima Srbije smatra se da se to može obaviti i na Veliki četvrtak ili Veliku subotu.
Etnolog Saša Srećković iz Etnografskog muzeja u Beogradu potvrdio je da se jaja farbaju na različite načine, a zanimljivo je da motivi na jajima često uključuju biljne i geometrijske oblike. Ovi motivi simbolizuju proleće i obnovu prirode, što se poklapa sa Vaskrsom. Ređe se javljaju motivi životinja, koji takođe predstavljaju obnovu života.
Na jajima se često nalaze i pisane poruke, kao što su „Hristos voskrese! Vaistinu voskrese!“ Takođe, umetnici koji farbaju jaja često upisuju svoja imena ili godine šaranja. Tradicija ukrašavanja jaja na Kosovu poznata je po geometrijskim i zoomorfnim motivima, uključujući drvo života.
Prema rečima prof. dr Vesne Marjanović, bojenje jaja simbolizuje radost, život i uskrsnuće. Crkva je zvanično prihvatila ovu tradiciju tek u 12. veku, dok se u južnoslovenskim krajevima bojena jaja pominju od 16. veka. Crvena boja, koja se koristila za farbanje, ima duboke korene u narodnim običajima.
U prošlosti, prvo obojeno jaje u Srbiji nosilo je različite nazive u zavisnosti od regiona, kao što su čuvarkuća ili čoban. Ova jaja su se čuvala do narednog Uskrsa, verujući se da donose zaštitu domaćinstvu. Farbanje jaja je bio ritual koji su obavljale žene za koje se smatralo da su ritualno čiste.
