Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović ocenio je da je prošlu godinu, po pitanju migranata u Srbiji, obeležio „vrtoglav rast krijumčarenja“ tih ljudi.
Đurović je za agenciju Beta kazao i da je to bila „direktna posledica „puš bekova“, odnosno ilegalnog guranja ljudi iz Madjarske i drugih država EU nazad u Srbiju“.
„Oni su pošto su, preko mađarske ograde, vraćeni u Srbiju, morali da uzmu krijumčare da im pomognu da ponovo pređu granicu…. Ti ljudi su gurani nazad i nekoliko puta“, kazao je Đurović.
Prema njegovim rečima, krijumčari su, po jednom čoveku, svaki put naplaćivali ilegalni prelazak granice i to je postalo izuzetno unosan posao.
„To je omogučilo da ojačaju krijumčarske grupe, da se oružjem sukobljavaju na severu Srbiju, a bilo je i lokalnih građana koji su prevozili migratne, obezbeđivali smeštaj“, kazao je on.
Ocenio je da je 2023. godinu obeležilo to da se smanji prostor za prolazak ljudi i kroz Srbiju ka EU, ta dodao da su „mere EU usmerene na usporavanje migranata prisutne i u Srbiji“.
„Te mere podrazumavaju finansiranje graničnih kontrola, upravljanje granicom, ageniciju EU zagraničnu i oblasku stražu (FRONTEKS) na našoj teritoriji…“, rekao je Đurović.
Svedoci smo, kako je kazao, i sprovođenja sporazuma Austrije, Mađarske i Srbije kako bi se olakšala mađarska granica i teret migracija usmerava na drugu stranu.
„Bili smo svedoci i da su migranti sa severa Srbije (uz mađarsku granicu) usmeravani u kampove na jugu Srbije“, podsetio je on.
Ukazao je da, s druge strane, Srbija ne računa na ove ljude, te da oni „teško mogu da podnesu zahtev za azil i jako malo broj ljudi može da ga dobije“.
Kazao je i da je „problem krijumčarenja postao očigledan“, te ocenio da je jasno da je to posledica „politike ograda i zida Mađarske i guranja ljudi nazad.
„To je otvorilo i nova pitanja, da li je „politika ograda“ efikasna ili ne i da li dovodi do rezultata“, kazao je Đurović.
Ocenio je i da Srbiju, u 2024, očekuju izazovi u oblasti migracija, pogotovo ukoliko Turska ne bude imala dogovor sa EU u vezi progami podrške i pomoći.
Prema njegovim rečima, ukoliko se to ne desi, realno je očekivati nastavak dolaska velikog broja ljudi na Balkan, kao i 2023. godine.
„S druge strane, treba reći, da se sužava prostor za prolazak tih ljudi preko Zapadnog Balkana i da se očekuje da nove evropske mere budu usmere u pravcu usporavanja migracija“, rekao je on.
Podsetio je i da Srbija teško može da sprovede readmisiju ljudi u Bugarsku i Severnu Makedoniju, odakle migranti, kako je ukazao, u velikom broju dolaze u Srbiju.
„Rešenje je tražiti od EU da preuzme odgovornost na rešavanju problema, i u Srbiji i na Balkanu, imajući u vidu da migranti iz Turske, preko EU (Bugarske i Grčke) prelaze u Srbiju da bi nastavili dalje u EU“, kazao je on.
Prema njegovim rečima, taj problem treba isticati na međunarodnom planu i različlitim forumima gde bi se tražilo solidarnost i razumevanje za zemlje Zapadnog Balkana i Srbiju.
Dodao je i da je po podacima centra kojim rukovodi, u 2023. više od 85.000 ljudi ušlo Srbiju i da je najveći broj prošao kroz zemlju.
Kazao je da je većina ljudi koja je 2023. došla u Srbiju bila iz Sirije (više od 45 odsto) a da ih je bilo iz Avganistana, Pakistana, Irana i drugih država.
