Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović je, u razgovoru za Dnevnik RTS-a, rekao da je u ovoj godini porastao broj migranata.
„Migrantska kriza nije prestajala od 2015. za ovaj region, ali sada su brojke mnogo veće. Prvi put od 2016. imamo ovakav rast brojki. Prema našim procenama, preko 70.000 ljudi je do septembra ušlo i najverovatnije u velikom broju prošlo kroz zemlju, a u zemljama poput Austrije i Mađarske se beleži povećan broj ljudi koji traži azil, tako da su brojke na nivou EU i preko 400.000 za prvih šest meseci“, rekao je Đurović.
Prema njegovim rečima, najveći broj ljudi dolazi kopnenim putem – iz pravca Grčke, Turske i Bugarske.
„Dolaze na naše južne granice, do 300 ljudi dnevno uđe, prema našim procenama. Oni uglavnom žele da nastave dalje, kratko se zadržavaju kod nas. Podsetiću da je situacija posebno teška na severu zemlje, gde se duž mađarske granice nalazi hiljade ljudi i gde su svakodnevna vraćanja od Mađara nama nazad, bez poštovanja protokola“, rekao je Đurović.
Ipak, napomenuo je, oni neumorno pokušavaju da prođu dalje i ne libe se da koriste usluge krijumčara. Pored mađarske granice, deo migranata pokušava da iz Srbije uđe u BiH i onda nastavi put ka EU.
Đurović dodaje da je i dalje reč o mlađim ljudima, između 20 i 30 godina, ali da ne treba izgubiti iz vida da je među njima 10 do 15 odsto žena i dece.
„Najveći broj ljudi je i dalje iz Avganistana, ali drugi po broju su ljudi iz Sirije, što govori o tome da se radi o izbeglicama koje trpe jako težak tretman u Turskoj i nasilje između ostalog. Zbog toga pokušavaju da nastave dalje“, rekao je Đurović i dodao da je Turska svoju tešku ekonomsku situaciju vezala za prisustvo Sirijaca.
Govoreći o usklađivanju vizne politike sa EU, što je najavljeno na trilateralnom sastanku u Budimpešti , Đurović je rekao da je to rezultat drugog vida migracije.
„LJudi koji dolaze iz zemalja koje imaju liberalniji vizni režim sa Srbijom dolaze preko aerodroma i odatle pokušavaju da nastave dalje. Radi se o ljudima iz Tunisa, Indije, Burundija. I za njih Srbija treba da uskladi vizni režim, kao i zemlje EU, da im uvede vize, neka ograničenja koja bi smanjila migraciju“, rekao je Đurović.
Ističe da je to proces na dugom štapu, jer je teško postići sporazume o readmisiji. Dodaje da je samo BiH na Balkanu uspela da postigne takav sporazum sa Pakistanom.
„Ako idemo putem EU, onda vizno usaglašavanje jeste jedna stepenica na tom procesu na koji smo se obavezali“, rekao je Đurović.
Đurović je rekao i da je do septembra u Srbiji boravak prijavilo 17.900 Ukrajinaca, a da je kroz našu zemlju prošlo preko 95.000. Ruskih državljana je, prema grubim procenama, desetine hiljada, kaže Đurović i očekuje da će taj broj rasti.
„LJudi koriste avionske letove da se domognu Srbije i da između ostalog potraže spas ovde. Građani to mogu svakodnevno na ulicama i da posvedoče, tako da izbeglice iz Ukrajine i Rusije će nastaviti da dolaze kod nas“, rekao je Đurović ali je napomenuo da njima Srbija nije prioritetna destinacija.
Od početka godine 70.000 ljudi je prošlo kroz Srbiju, ali je tek nešto više od 3.000 ljudi zatražilo azil.
