Udruženje novinara Srbije (UNS) saopštilo je da je dostavilo Ministarstvu informisanja i telekomunikacija komentare na Nacrt zakona o javnom informisanju i medijima u kojima je navelo primedbe i predloge za izmene tog zakona.
UNS je tražio da prilikom odlučivanja komisija o raspodeli novca na medijskim konkursima jedan od kriterijuma budu odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu i da se pritom uzmu u obzir prekršaji svih štampanih i onlajn medija. To udruženje ističe da se u Nacrtu zakona navodi da će u obzir biti uzeti samo prekršaji Kodeksa onih medija koji su prihvatili nadležnost Saveta za štampu.
Ovako formulisan Nacrt zakona, ističe UNS, u nepovoljniji položaj stavlja medije koji su prihvatili nadležnost Saveta za štampu i obesmišljava poštovanje profesionalnih i etičkih standarda, jer bi mediji koji se ne pridržavaju Kodeksa imali prednost prilikom odlučivanja o dodeli novca. S obzirom na to da je poštovanje profesionalnih i etičkih standarda predviđeno kao kriterijum pri oceni projekata, u postojećem Nacrtu, kako je istakao UNS, nije naznačeno na koji način će mediji koji nisu priznali nadležnost Saveta za štampu dokazivati ovaj kriterijum.
UNS je istakao i da bi uzimanje u obzir odluka drugih samoregulatornih tela, a posebno onih koja su osnovana za vreme izrade zakona obesmislilo taj kriterijum. Tada bi, objašnjava UNS, svaka asocijacija ili pojedini mediji mogli da osnivaju svoja samoregulatorna tela po potrebi i ad hoc za izdavanje potvrde o poštovanju Kodeksa. UNS je predložio da se uvede kaznena odredba i da se u članu 150 predvidi da će novčanom kaznom od 50.000 dinara do 150.000 dinara biti kažnjeno za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti ukoliko ne zatraži podatke od Saveta za štampu o prekršajima Kodeksa.
UNS je uputio predlog da u Članu 25 Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima bude navedeno da u radu komisija koje odlučuju o raspodeli novca za medijke projekte mogu učestvovati i teoretičari, analitičari i praktičari iz oblasti medija radno angažovani na akreditovanim univerzitetima u Srbiji i osobe koje su zaposlene na javnim medijskim servisima.
Inače, u Članu 25 Nacrta zakona sada se navodi da u komisijama ne mogu učestvovati osobe koje su na bilo koji način angažovane u organima Srbije.
Tom odredbom se, istakao je UNS, u nepovoljniji položaj stavljaju medijski stručnjaci zaposleni na državnim univerzitetima u odnosu na one koji su zaposleni na privatnim univerzitetima, kao i osobe koje su zaposlene na RTS i RTV u odnosu na zaposlene u privatnim medijima.
UNS je tražio i da troškove revizije mediji finansiraju iz novca koji su dobili za realizaciju projekta. U Nacrtu zakona piše da mediji koji su dobili više od 1,2 miliona dinara moraju da dostave i izveštaj revizora, čiju izradu finansiraju iz sopstvenih sredstava. Revizija projekata, posebno onih većih, kako je istakao UNS, zahteva angažovanje stručnjaka i revizorskih kuća, što predstavlja značajan finansijski teret. Zato UNS smatra da troškovi revizije treba da budu pokriveni iz budžeta projekta, u skladu sa uobičajenom praksom većine međunarodnih donatora.
UNS je predložio i da konkursima koje Srbija raspisuje za pripadnike srpskog naroda u zemljama regiona budu finansirani projekti medija koji informišu pripadnike srpskog naroda u zemljama regiona na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Time se doprinosi očuvanju srpskog jezika i pisma i ostvarenju prava na informisanje srpskog naroda u regionu na nacionalnom jeziku i pismu.
UNS je tražio i da Zakonom bude dozvoljeno da rok za realizaciju projekta bude produžen do godinu dana od donošenja odluke o dodeli sredstava, u slučaju nastupanja opravdanih okolnosti. Na taj način se medijima ostavlja dovoljno vremena za realizaciju projekta, imajući u vidu da od početka kalendarske godine do donošenja odluke o raspodeli sredstava može da protekne više meseci.
Predlog UNS-a je i da se rok za raspisivanje konkursa za lokalne samouprave sa 31. januara produži do kraja februara.
UNS je predložio da se članom 18 propiše i obaveza lokalnih samouprava da obezbeđuju deo sredstava za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, u iznosu koji nije manji od jedan odsto realizovanog budžeta u prethodnoj godini. Ova odredba se ne bi odnosila na lokalne samouprave koje imaju više od 300.000 stanovnika.
UNS i dalje smatra da treba da postoji obaveza lokalnih samouprava da izdvajaju određeni procenat budžeta za medijske projekte, kao što je članom 16 Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, propisano da se za narodne poslanike i odbornike odvaja 0,105 odsto poreskih prihoda Republike, Pokrajine i lokalne samouprave za njihovu aktivnost.
UNS je predložio i da se zakonom reguliše da pravo učešća na konkursima za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja ima izdavač čiji je medij upisan u Registar medija u skladu sa zakonom, najmanje jednu godinu pre godine u kojoj je raspisan konkurs. Kako je UNS naveo, tim rešenjem otkloniće se nepravilnosti i zloupotrebe jer je uočeno da na konkurisma apliciraju i dobijaju sredstva izdavači koji registruju medij ili produkciju samo za potrebe konkursa.
Načelno, UNS ima primedbu što medijske usluge nisu regulisane ovim zakonom, a realizuju se preko javnih nabavki. Pojedine lokalne samouprave, pozivajući se na Zakon o lokalnoj samoupravi, izdvajaju značajno više novca za medijske usluge. UNS je uočio da se medijke usluge ne označavaju kako bi čitaoci, gledaoci, slušaoci mogli znati da je u pitanju plaćena medijska usluga.
Stav UNS-a je da medijska usluga koja se na ovaj način pruža mora da podleže odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima, kako bi se poštovali profesionalni i etički standardi.
Kada je u pitanju privatizacija dnevnog lista „Politika“, UNS je predložio da vlasništvo države u izdavaču ovog dnevnog lista pređe na fondaciju, čiji bi osnivači bili Srpska akademija nauka i umetnosti, Matica srpska i zaposleni u toj medijskoj kući.
Stav UNS-a je da „Politika“ treba da ostane javno dobro. To, kako je naveo UNS, znači da može da bude privatizovana, ali da polovinu vlasništva i pravo na uređivačku politiku ima fondacija čiji bi osnivači bili značajne nacionalne institucije i novinari ovog dnevnog lista.
Kada je u pitanju Član 39, koji su na javnim raspravama mnogi tumačili kao vraćanje vlasništva države u medijima, UNS je tražio da se njime propiše da izdavač medija ne može neposredno ili posredno, biti Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u celini ili delu u državnoj svojini, odnosno koje se u celini ili delom finansira iz javnih prihoda.
UNS je predložio da se tom članu doda stav 5 kojim se propisuje da ta odredba ne važi za pravno lice koje obavlja delatnost elektronskih komunikacija, u smislu propisa kojim se uređuju elektronski mediji. Tako formulisan Član 39, kako je obrazložio UNS, omogućava uspostavljanje jednakosti svih oblika svojine, i otklanja neravnopravnost na tržištu.
Na sastanku u Vladi Srbije koji će biti održan sutra, sa predstavnicima novinarskih udruženja i asocijacija koje su imale svoje predstavnike u Radnoj grupi, premijerka Ana Brnabić i ministar telekomunikacija i informisanja Mihailo Jovanović razgovaraće o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima i Nacrtu zakona o elektronskim medijima.
