Unicef osuđuje svako nasilje i poziva na prekid svih oblika nasilja i zlostavljanja. Mlada populacija dece i adolescenata je veliki resurs za zemlju, sada i u budućnosti. NJihove potrebe, težnje, blagostanje i zaštita moraju biti prioritet u svim okolnostima.
„Ranjivost na nasilje se razvija u složenim socio-ekonomskim i kulturnim kontekstima koji uključuju braću i sestre, vršnjake, roditelje, staratelje, širu zajednicu, profesionalce i vlasti. Od 2005. godine Republika Srbija radi na uspostavljanju međusektorske mreže za zaštitu dece od zlostavljanja, zanemarivanja, eksploatacije i nasilja. Ovo uključuje razvoj pravnog okvira, politika i zakona koji regulišu prevenciju i zaštitu dece od svih oblika zlostavljanja i nasilja u kući, školi, institucijama i zajednici. Već je mnogo urađeno na uspostavljanju različitih mehanizama, posebno u školama“, navodi se Unicef.
Međutim, kao što su nedavni događaji pokazali, postoje izazovi u implementaciji i odgovornosti koje je neophodno hitno rešiti. To se može postići uspostavljanjem efikasnijih mehanizama za prevenciju i reagovanje između i unutar različitih sistema da bi prevencija dovela do vidljivih rezultata, a incidenti se adekvatno i blagovremeno rešavali, čime bi se smanjila stopa nasilja na svim nivoima.
„Vršnjačko nasilje treba shvatiti kao pojavu u širem kontekstu zajednice i porodice, jer deca dolaze u školu noseći sa sobom svoja iskustva, vrednosti i veštine za rešavanja sukoba. Kao i kod svih drugih oblika nasilja, vršnjačko nasilje je rezultat obrazaca ponašanja koji se uče ili podržavaju u drugim sredinama, prvenstveno u porodici, ali i u zajednici u celini. Deca su često svedoci ili žrtve nasilja u porodici. Naime, od ukupnog broja žrtava nasilja u porodici u 2021. godini, čak 8.146 su bila deca. Takođe, 45 odsto dece je i dalje nasilno disciplinovano kod kuće“, ističe se.
Unicef promoviše nenasilno disciplinovanje dece kroz podizanje svesti o njegovim štetnim efektima i dostupnosti alternativa za nenasilno disciplinovanje, izgradnju kapaciteta profesionalaca u svim sektorima i zalaganje za zakonsku zabranu telesnog kažnjavanja.
Jasno je da roditelji igraju ključnu ulogu u životu i razvoju ranog života svog deteta i, shodno tome, društva u celini. Međutim, mnogi roditelji se bore sa suprotstavljenim prioritetima roditeljstva, zarađivanjem za život svoje porodice i drugim svakodnevnim izazovima sa kojima se suočavaju. Stoga je staranje o onima koji se staraju o deci u središtu podrške Unicefa Programu roditeljstva Republike Srbije.
Ako deca dobiju negu i podršku koju zaslužuju i koja im je potrebna u ranim godinama, to će imati pozitivan uticaj i na njihovo mentalno zdravlje i dobrobit u adolescenciji i ranom odraslom dobu. Nasilje može imati značajne trenutne i dugoročne međugeneracijske efekte na mentalno zdravlje svojih žrtava. Prevencija mentalnog zdravlja podrazumeva, između ostalog, podršku pojedincima, porodicama i zajednicama kroz niz aktivnosti. Individualna podrška uključuje bolje upravljanje emocijama, izgradnju veština kroz aktivnosti saradnje sa drugima, uključujući fizičke aktivnosti, umetnost i osećaj povezanosti sa školskim životom.
„Republika Srbija je donela Strategiju za prevenciju i zaštitu dece od nasilja za period 2020-2023. godine i na njoj treba da se zasniva odgovor na nasilje nad decom. Unicef pohvaljuje osnivanje Radne grupe za prevenciju nasilja u obrazovnom sistemu i poziva nadležne da hitno formiraju i Radnu grupu za usmeravanje i praćenje implementacije Strategije kako bi se sistemski bavilo problemom nasilja nad decom. Štaviše, prevencija nasilja mora da ide ruku pod ruku sa sprovođenjem Programa zaštite mentalnog zdravlja u Republici Srbiji“, dodaje se u saopštenju Unicefa.
Unicef ostaje posvećen nastavku rada sa Vladom, ministarstvima i drugim partnerima u cilju stvaranja podržavajućeg okruženja bez nasilja i zlostavljanja – za svako dete u Srbiji.
