Zaporoška nuklearna elektrana skladišti tone obogaćenog uranijuma i plutonijuma, rekao je direktor IAEA.
UN-ov nuklearni nadzor je zabrinut da bi fisijski materijali koji bi potencijalno mogli da se koriste za proizvodnju nuklearnog oružja mogli nestati u Ukrajini. Scenario iz noćne more izneo je u sredu Rafael Grosi, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), na panelu na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.
Grosi je oglasio uzbunu zbog nuklearne elektrane Zaporožje na jugu zemlje, koju su ruske trupe zauzele u februaru, ali njome upravljaju ukrajinski nuklearni stručnjaci. IAEA je zabrinuta zbog izazova sa kojima se suočava u praćenju najvećeg evropskog civilnog nuklearnog postrojenja zbog sukoba koji je u toku, rekao je on.
„Šest nuklearnih reaktora, 30.000 kilograma plutonijuma, 40.000 kilograma obogaćenog uranijuma. A moji inspektori nemaju pristup tome“, rekao je on, opisujući situaciju koju je nazvao „bez presedana“ i „neodrživom“.
Najveća zabrinutost, dodao je, je da kada inspektori na kraju budu u mogućnosti da izvrše inventar zaliha, „na kraju otkrijemo da je nestalo nekoliko stotina kilograma materijala za nuklearno oružje. To je ono što nas drži budnima noću u ovom trenutku.”
Komercijalne nuklearne elektrane proizvode plutonijum iz izotopa uranijuma kao deo normalnog rada. I gorivne šipke u jezgru reaktora i istrošene gorivne šipke sadrže nešto fisionog materijala. Prema različitim procenama, tona istrošenog goriva može sadržati do 10 kg plutonijuma. Teoretski, može se ekstrahovati u postrojenju za preradu i koristiti u nuklearnom uređaju od strane strane koja poseduje neophodnu tehnologiju.
Odgovarajući na medijsko izveštavanje o Grosijevim rečima, ukrajinski operater nuklearne energije požurio je da objasni da šef IAEA nije otkrio neke ranije neprijavljene zalihe materijala spremnih za naoružavanje u posedu Kijeva.
Energoatom je optužio dopisnika Volstrit džornala Lorensa Normana da daje lažne izjave o tom pitanju, ne razjašnjavajući koje. Novinar je na Tviteru napisao da je količina nuklearnog goriva koju je otkrio Grosi „upečatljiva“ i izvestio da agencija želi „da bude sigurna da nijedna zaliha [nije] nestala“.
Među razlozima koje je Moskva navela da opravda svoj napad na Ukrajinu bile su izjave ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog tokom Minhenskog Saveta bezbednosti sredinom februara, kada je požalio na pristanak Ukrajine da se odrekne nuklearnog oružja koje je SSSR držao na svojoj teritoriji, i nagovestio da bi njegova zemlja mogla težiti da postane nuklearna sila. Rusija je rekla da ne može sebi priuštiti luksuz da odbaci njegov govor kao puku retoriku, s obzirom na neprijateljstvo Kijeva i nuklearnu ekspertizu.
