Nakon što je Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila Rezoluciju o agresiji na Ukrajinu, i u svetlu razorne eskalacije nasilja, UNESCO je duboko zabrinut zbog razvoja događaja u Ukrajini i radi na proceni štete u sferama svoje nadležnosti (posebno u obrazovanju, kulture, nasleđa i informacija) i da sprovede akcije podrške u vanrednim situacijama.
Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ponovo potvrđuje izuzetan značaj Povelje UN i posvećenost suverenitetu, nezavisnosti, jedinstvu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica i zahteva „da Ruska Federacija odmah prestane sa upotrebom sile protiv Ukrajine“.
Generalni direktor Odri Azulej se u potpunosti slaže sa uvodnim rečima generalnog sekretara na Specijalnoj sednici Generalne skupštine, tokom koje je rekao da „ovo eskalirajuće nasilje — koje za posledicu ima smrt civila, uključujući decu – je potpuno neprihvatljivo.”
Pored toga, ona poziva na „zaštitu ukrajinskog kulturnog nasleđa, koje svedoči o bogatoj istoriji zemlje, i uključuje njenih sedam mesta svetske baštine – posebno lociranih u Lavovu i Kijevu; gradovi Odesa i Harkov, članovi UNESKO Mreže kreativnih gradova; njeni nacionalni arhivi, od kojih se neki nalaze u Uneskovom registru Pamćenje sveta; i njegove lokacije koje obeležavaju tragediju Holokausta.”
Moramo da čuvamo ovo kulturno nasleđe, kao svedočanstvo prošlosti, ali i kao vektor mira za budućnost, koje je međunarodna zajednica dužna da štiti i čuva za buduće generacije. Takođe, da bi se zaštitila budućnost, obrazovne institucije moraju biti smatrane svetinjama.
Odri Azule, generalni direktor UNESCO-a
U skladu sa svojim mandatom, UNESCO zahteva hitan prekid napada na civilne objekte, kao što su škole, univerziteti, memorijalna mesta, kulturna i komunikaciona infrastruktura, i žali zbog civilnih žrtava, uključujući studente, nastavnike, umetnike, naučnike i novinare. To uključuje žene i decu, posebno devojčice, koji su nesrazmerno pogođeni sukobom i raseljavanjem.
U oblasti obrazovanja, Rezolucija 2601 koju je Savet bezbednosti UN usvojio 2021. navodi da države članice UN treba da „spreče napade i pretnje napadima na škole i obezbede zaštitu škola i civila povezanih sa školama, uključujući decu i nastavnike tokom oružanih sukoba. sukoba kao i u postkonfliktnim fazama”. Rezolucija Generalne skupštine od 2. marta izražava ozbiljnu zabrinutost zbog izveštaja o napadima na civilne objekte, uključujući škole. S tim u vezi, UNESCO najoštrije osuđuje napade na obrazovne objekte, uz oštećenje najmanje sedam institucija u protekloj sedmici, uključujući napad 2. marta na Nacionalni univerzitet Karazin u Harkovu.
Zatvaranje škola i obrazovnih ustanova širom zemlje uticalo je na celokupnu populaciju školskog uzrasta — 6 miliona učenika između 3 i 17 godina starosti, i više od 1,5 miliona upisanih u visokoškolske ustanove. Eskalacija nasilja ometa zaštitnu ulogu obrazovanja, a uticaj može biti dalekosežan, uključujući i susedne zemlje.
U oblasti kulture, UNESCO ističe obaveze međunarodnog humanitarnog prava, posebno Haške konvencije o zaštiti kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba iz 1954. godine i njena dva (1954. i 1999.) protokola, da se uzdrže od nanošenja štete kulturnim dobrima. , i osuđuje sve napade i oštećenja kulturnog nasleđa u svim oblicima u Ukrajini. Unesko takođe poziva na punu primenu Rezolucije 2347 Saveta bezbednosti UN.
U tom pogledu, Unesko je ozbiljno zabrinut zbog štete koju su pretrpeli grad Harkov, UNESKO Kreativni grad za muziku i istorijski centar Černihova, koji se nalazi na ukrajinskoj Probnoj listi svetske baštine. Unesko duboko žali zbog izveštaja o oštećenju dela proslavljene ukrajinske umetnice Marije Primačenko, sa čijom je godišnjicom Unesko bio povezan 2009. godine.
UNESKO osuđuje i napad koji je pogodio spomenik Holokaustu u Babinom Jaru, mesto jednog od najvećih masovnih streljanja Jevreja tokom Drugog svetskog rata, i poziva na poštovanje istorijskih mesta, čija je vrednost za obrazovanje i pamćenje nezamenljiva.
Kako bi sprečio napade, Unesko, u bliskoj saradnji sa ukrajinskim vlastima, radi na tome da što pre obeleži ključne istorijske spomenike i lokacije širom Ukrajine prepoznatljivim amblemom Haške konvencije iz 1954. godine, međunarodno priznatim znakom za zaštitu kulturnih spomenika. nasleđe u slučaju oružanog sukoba. Pored toga, UNESCO se obratio ukrajinskim vlastima u cilju organizovanja sastanka sa direktorima muzeja širom zemlje kako bi im pomogao da odgovore na hitne potrebe za očuvanjem muzejskih zbirki i kulturnih dobara. U saradnji sa UNITAR/UNOSAT, UNESCO će pratiti štetu koju su pretrpeli kulturni lokaliteti analizom satelitskih snimaka.
U oblasti pristupa informacijama i slobode izražavanja, UNESKO podseća na svoju prethodnu izjavu u kojoj se naglašavaju obaveze prema Rezoluciji 2222 Saveta bezbednosti UN da zaštiti medijske profesionalce i povezano osoblje. Dalje napominje, kao u istoj rezoluciji, „medijska oprema i instalacije predstavljaju civilne objekte, iu tom pogledu neće biti predmet napada ili odmazde, osim ako nisu vojni ciljevi“.
U tom pogledu, UNESKO je duboko zabrinut zbog izveštaja o gađanju medijske infrastrukture, uključujući granatiranje glavnog televizijskog tornja u Kijevu 1. marta 2022, sa više prijavljenih smrtnih slučajeva, uključujući najmanje jednog medijskog radnika, kao i slučajevima nasilja nad novinarima i pokušava da ograniči pristup Internetu.
U situaciji sukoba, slobodni i nezavisni mediji su od ključnog značaja za obezbeđivanje pristupa civilima informacijama koje mogu da spasu život i razotkrivanje dezinformacija i glasina.
Na zahtev grupe država članica, Izvršni odbor Uneska održaće specijalnu sednicu 15. marta „kako bi ispitao uticaj i posledice trenutne situacije u Ukrajini u svim aspektima mandata Uneska“.
Originalni tekst saopštenja možete pročitati na adresi:
