Udruženje tužilaca Srbije (UTS) ocenilo je da način nedavnog izbora tužilaca u više osnovnih i viših tužilaštava svedoči o „dubini krize javnotužilačke profesije, zbog čega smatra da je potreban hitan društveni dijalog o funkcionisanju pravosuđa“.
Povodom sednice Visokog saveta tužilaštva (VST), na kojoj su 30. januara izabrani tužioci u više osnovnih i četiri viša javna tužilaštava, UTS je navelo u saopštenju da je stručna javnost „videla primenu kontradiktornih i proizvoljnih kriterijuma, ‘utiska’ članova Saveta, bez jasnog i doslednog stava“.
Iako je na funkciju izabran i određen broj stručnih i dostojnih kandidata, UTS smatra da je način izbora ostalih očigledno bila poruka svim javnim tužiocima u Srbiji da će napredovati ukoliko su protivnici svih promena proklamovanih u novim javnotužilačkim zakonima i ako se odreknu samostalnosti.
Sa sednice VST je, prema oceni UTS, poslata i poruka da će tužioci napredovati ukoliko bespogovorno slušaju svakog glavnog javnog tužioca.
UTS je ocenilo i da je sa osmočasovne sednice VST, prenošene na Jutjubu, poručeno tužiocima da će kao stručni saradnici biti izabrani za javne tužioce u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu iako nemaju ni životnog ni profesionalnog iskustva da postupaju u krivičnim postupcima za najteža krivična dela.
„Visoki savet tužilaštva neće biti garant vaše samostalnosti prilikom izbora za javne tužioce i neće se ustručavati da u javnom prenosu diskriminiše prvenstveno kolege koje imaju profesionalno i životno iskustvo. Kao društvo, dobili smo još jednu glasačku mašinu, i to u okviru tužilačkog Saveta. Posledice toga osetiće svi građani a ne samo javni tužioci“, ocenilo je UTS u saopštenju.
Navodeći da je Ustavni sud volšebno odbacio sve žalbe podnete protiv odluka VST o izboru javnih tužilaca po prethodnom konkursu, UTS je ocenilo da to ukazuje da javni tužioci nemaju delotvornu zaštitu protiv proizvoljnih odluka VST, odnosno prepušteni su „samovolji nekoliko moćnika u javnom tužilaštvu“.
Smatrajući takvo stanje neodrživim, UTS je istaklo da je neophodno da odmah započne društveni dijalog o funkcionisanju pravosuđa.
„Dijalog bi morao da pruži odgovor na brojna pitanja, ali pre svega da pruži odgovor na pitanje zbog čega pravosuđe Srbije, a naročito javno tužilaštvo ima izuzetno nizak nivo poverenja javnosti, kao i da pruži odgovor na pitanje u kojoj meri odsustvo poverenja u pravosuđe onemogućava njegovo funkcionisanje, odnosno otežava rad javnim tužiocima i sudijama?“, ocenilo je UTS.
Društveni dijalog bi, prema UTS, morao da otpočne odmah, i trebao bi da se odvija pod okriljem najviših državnih institucija, a logično bi bilo da uključi sve relevantne pojedince, kao i priznate domaće i međunarodne organizacije
