Matković smatra da će se situacija u Srbiji stabilizovati jedino kada političke partije počnu da se bave ljudima van Beograda, posebno u selima i fabrikama. On naglašava da je potrebno dugoročno razmišljati o ekonomiji, a ne se oslanjati na kratkoročne manifeste i obećanja. Ova promena je ključna za poboljšanje socijalnih prava i radničkih uslova.
Prema njegovim rečima, levica u Srbiji je devastirana devedesetih godina, što je dovelo do stvaranja vakuuma u kojem su se pojavili različiti „morbidni simptomi“. On ukazuje na to da je radničko pitanje centralno i da bi se svi trebali baviti radnim pravima, a ne samo određene političke struje.
Matković takođe kritikuje trenutnu vlast, ističući da je Srpska napredna stranka (SNS) iskoristila slabosti sistema kako bi osigurala glasove. On upozorava da je radnička klasa postala zavisna od partijskog zapošljavanja, što je dodatno pogoršalo situaciju.
On naglašava da je potrebno novo razumevanje politike i da se opozicija mora okrenuti ljudima van Beograda kako bi stekla podršku. Matković veruje da će se, ukoliko se ne reše ključna pitanja, nastaviti socijalne tenzije čak i nakon promene vlasti.
Na kraju, on poziva na promene u načinu zapošljavanja i ekonomskom planiranju, naglašavajući da je re-industrijalizacija neophodna za budućnost Srbije. Samo kroz plansko shvatanje investicija može se stvoriti održiva ekonomija koja će obezbediti bolji životni standard za sve građane.
