Koalicija „Srbija protiv nasilja“ podnela je u četvrtak Ustavnom sudu zahtev za poništavanje izbora u Beogradu zbog brojnih neregularnosti, ali uprkos tome što okolnosti ukazuju na potrebu hitnog postupanja, Zakon o Ustavnom sudu ne propisuje rok za donošenje odluke o izbornim sporovima.
Advokat i član Republičke izborne komisije Rodoljub Šabić naglašava u razgovoru za N1 da je Ustavni sud jedini organ koji ima ovlašćenje da poništi izborni postupak u celosti.
Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izborni rezultat, Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili delove tog postupka, koji se moraju tačno označiti, propisano je članom 77 Zakona o Ustavnom sudu .
„Svi drugi organi u čijoj nadležnosti je zaštita integriteta izbornog procesa imaju različita ovlašćenja koja podrazumevaju poništavanje određenih odluka ili faza postupka“, objašnjava bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Prema njegovim rečima, jedno od pitanja koja se otvaraju jeste i u kom roku bi Ustavni sud trebalo da odluči o takvom zahtevu.
„Nezavisno od činjenice da konkretne okolnosti ukazuju na potrebu brzog postupanja, Zakon o Ustavnom sudu ne predviđa nikakve rokove za postupanje tog suda u izbornim sporovima. To je na dispoziciji suda koji nije vezan nikakvim rokovima. Jedino što bi moglo da se dogodi u slučaju brzog postupanja jeste da sud odbije zahtev“, pomalo ironično kaže Šabić.
Sagovornik N1 naglašava da je podnošenjem zahteva za poništavanje izbora Ustavni sud suočen sa velikim brojem dokaza koji pokazuju da je izborni proces „u celosti kontaminiran“.
„Počev od faze kandidature, preko izborne kampanje u kojoj je vlast bahato zloupotrebljavala sve moguće prednosti koje je imala, pa do ozbiljne i robusne, a nelegalne intervencije u registar prebivališta i birački spisak. Sve to baca tešku senku na izborni proces i kompromituje ga u celosti, zbog čega smo i podneli zahtev za poništavanje izbora. Nažalost, nisam optimista i bojim se da će i ovi izbori da se okončaju potvrdom jedne činjenice koje gladamo godinama unazad, a to je da su i pravosuđe i takozvani nezavisni organi podređeni izvršnoj vlasti“, zaključuje Šabić.
Profesor Pravnog fakulteta i jedan od inicijatora „ProGlasa“ Miodrag Jovanović očekuje brzu i hitru reakciju Ustavnog suda uprkos tome što nema propisane rokove za odlučivanje.
„Ne mogu da predvidim kako će se Ustavni sud ponašati, ali je reč o stvari koja po prirodi mora biti rešena hitno ne samo da bismo znali na čemu smo sa izbornim rezultatima, već i da bismo znali da li u Srbiji uopšte postoje demokratski izbori. U tom smislu ćemo sigurno vršiti određeni pritisak da se ta odluka donese u jednom razumnom roku“, poručio je Jovanović u izjavi za N1.
Predstavnici „ProGlasa“ skrenuli su pažnju i na novo moguće „bagatelisanje pokrenutog postupka“ , ocenjujući da bi eventualna odluka Ustavnog suda o poništavanju izbora bila bespredmetna ako se usled nepostojanja gradske većine izbori svakako moraju ponoviti u Beogradu.
