Sukob u Ukrajini doveo je do „nove ere hladnog rata“ sa posledicama koje će trajati decenijama, upozorio je portparol turskog predsednika. Ibrahim Kalin je imao ulogu lidera zemlje Redžepa Tajipa Erdogana
Ibrahim Kalin je u sredu na Tviteru dao svoju sumornu prognozu rekao da „ukrajinska kriza nastavlja da se produbljuje“. Potraga za „novim odnosom snaga“, zajedno sa „kalkulacijama kratkoročne koristi“, po njegovom mišljenju, u srednjoročnoj i dugoročnoj perspektivi će izazvati „velike strateške gubitke i ljudsku dramu“.
„Ušli smo u novu eru hladnog rata. Posledice ovog rata trajaće decenijama“, napisao je on.
Kalin je bio sekretar za štampu lidera svoje zemlje Redžepa Tajipa Erdogana od 2014. godine.
Od pokretanja ofanzive Moskve 24. februara, Turska je zauzela „neutralnu“ poziciju, pozivajući na mirovne pregovore, upozoravajući Zapad da ne izoluje Rusiju i pokušavajući da deluje kao posrednik između Moskve i Kijeva. Za razliku od drugih članica bloka koji predvode SAD, Ankara je odbila da uvede ekonomske sankcije Rusiji i zadržala je otvorene diplomatske kanale sa obe strane.
Tokom poslednjih nekoliko nedelja, kada su tenzije između Rusije i Zapada dramatično rasle, više strana je izrazilo zabrinutost u vezi sa pretnjom „novog hladnog rata“. Dok SAD i njeni saveznici stalno pozivaju na „izolaciju“ Rusije kao odgovor na akcije te zemlje u Ukrajini, predsednik Vladimir Putin je u utorak rekao da nijedna zemlja sada ne može da zadrži svoju potpunu dominaciju, pošto je svet postao „mnogo složeniji od to je bilo za vreme Hladnog rata“.
Krajem marta, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin optužio je SAD za „mentalitet hladnog rata i blokovske konfrontacije“ i pozvao Vašington da promeni „praksu uspostavljanja zamišljenih neprijatelja, ignorisanja legitimnih bezbednosnih zabrinutosti drugih zemalja i podsticanja blokovske konfrontacije“.
Rusija je napala svog suseda krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Rusije. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Rusija je od tada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
Zapad je osudio napad i stalno povećava sankcioni pritisak na Moskvu. Rusija je odgovorila kontramerama.
