Kako sada stvari stoje, malo je verovatno da će Naftna industrija Srbije dobiti licencu iz Sjedinjenih Američkih Država za slobodan nastavak rada, a jasno je i da postoji više kandidata za kupovinu ruskog udela u ovoj kompaniji. Sudeći po onom što smo mogli čuti, pregovori su počeli, a u igri su tri potencijalna kupca. Jedan je spreman da izdvoji 1,4 milijarde evra.
NIS ne može da ostane u većinskom ruskom vlasništvu, a sudeći po izjavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, u roku od 50 dana, Rusi moraju da prodaju kontrolni paket akcija u toj kompaniji. Sudeći po zvaničnim izjavama, vode se pregovori o prodaji 56 odsto ruskog udela u NIS-u.
Srbija je, kao jedan od potencijalna tri kupca, spremna je da ponudi 1,4 milijarde evra. To proizilazi iz amandmana koje su danas usvojili članovi Odbora Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, na Predlog zakona o budžetu za 2026 godinu.
Među usvojenim amandmanima našao se i onaj kojim se predviđa nabavka finansijske imovine do iznosa do 164 milijarde dinara u cilju obezbeđenja energetske sigurnosti. Naime, u obrazloženju za usvajanje amandmana navedeno je da je u cilju obezbeđenja energetske sigurnosti i stabilnosti zemlje potrebno predvideti nabavku finansijske imovine do iznosa 164.000.000.000 dinara (1,4 milijarde evra), kao i obezbediti finansiranje te namene. Reč je zapravo o novcu koji bi država dala za NIS.
Predsednik države Aleksandar Vučić naveo je pre dva dana da će Srbija dati najveću ponudu za ruski udeo u NIS-u i da je spremna da plati najviše. Ovaj scenario će, međutim, uslediti ukoliko ne dođe do potpisivanja kupoprodajnog sporazuma između Rusa i potencijalnog kupca u narednih 50 dana. Srbija bi u tom slučaju uvela prinudnu upravu, a potom i ponudila najveći cenu, što je potvrđeno današnjim usvajanjem amandmana u Skupštini Srbije.
Ipak, ova najava Vučića deluje kao poslednja opcija, po onome što smo do sada mogli čuti, iako Srbija ima pravo preče kupovine.
Mađarski kupac – MOL
Kao potencijalni kupac, međutim, navodi se i mađarski MOL.
Naime, tokom napetih pregovora oko prodaje dela akcija NIS-a, Rusi su se, prema pisanju medija, nadali da će njihov udeo otkupiti mađarski „Mol“, odnosno tamošnji premijer Viktora Orbana. Međutim, plan je bio da ta kompanija kupi 11,3 odsto akcija NIS-a, a ne kompletan ruski udeo.
Danas je šef kabineta mađarskog premijera Gergelj Guljaš izjavio da su u toku razgovori o mogućnosti da mađarska naftna i gasna kompanija MOL kupi udeo u srpskom NIS-u.
“Ukoliko se postigne dogovor, transakcija bi bila normalna tržišna operacija”, rekao je on, ali i naglasio da su razgovori u ranoj fazi, kako prenosi Rojters.
Takođe, mađarski ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto najavio je juče u Beogradu, posle sastanka sa ministarkom rudarstva i energetike Dubravkom Đedović Handanović, da će kompanija MOL 2,5 puta povećati izvoz nafte u Srbiju i poručio da će Mađarska upotrebiti sva raspoloživa sredstva kako bi pomogla našoj zemlji u snabdevanju naftom.
Kupac iz Abu Dabija – ADNOC
Rusi, međutim, ne pregovaraju samo sa komšijama Mađarima. Potencijalni kupac je i naftna kompanija iz Abu Dabija – ADNOC (Abu Dhabi National Oil Company). U pitanju je energetska kompanija u vlasništvu Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja pokriva ceo lanac vrednosti u naftnom i gasnom sektoru.
Ipak, povodom ove opcije moguće kupoprodaje, analitičar brokerske kuće IPOPEMA-Securities Vladan Pavlović, podsetio je nedavno da su Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) članica BRIKSA, a da je Abu Dabi nakon uvođenja sankcija Rusiji, postao globalni centar broj jedan za ruski kapital.
„Kapital iz Rusije se tamo sliva uspešno, čak i bez posebnog protivljenja zapada, a transakcije sa ruskim bankama se obavljaju, iako je u poslednje vreme došlo do pooštravanja kontrole i blokada računa pojedinim ruskim kompanijama, kojih u toj zemlji ima više od 4.000. Zemlja je bila i ostala ključni saveznik u borbi za održavanje funkcionisanja ruske ekonomije, uprkos najvećem broju sankcija ikada uvedenih jednoj zemlji“, istakao je Pavlović.
On je podsetio i da UAE nastoje da sebe predstave kao vrednog posrednika u sukobu, posebno u odnosima sa SAD i da je predsednik UAE Mohamed bin Zajed putovao u Moskvu da se sastane sa Putinom u avgustu, što je bila njegova druga poseta Rusiji za manje od godinu dana.
Pavlović je takođe ukazao da „UAE, inače, ne krije od Zapada odnos prema Rusiji – igraju na obe strane, jer imaju ogromne rezerve gotovine“.
