Globalno gledano, manje od trećine ispitanika veruje da će 2023. godina biti bolja od proteklih godinu dana, 34 odsto očekuje da će biti lošija a 27 odsto da će situacija ostati ista.
Pesimizam je najviši u Poljskoj, gde 65 odsto ispitanika misli da će 2023. biti lošija, dok je optimizam na najvišem nivou u Nigeriji, gde 77 odsto misli da će biti bolja.
Srbija je treća među najpesimističnijim zemljama posle Poljske i Češke a nakon nje idu Francuska i Italija.
U Srbiji 64 odsto ispitanih očekuje lošiju godinu, petina misli da se situacija neće promeniti a samo 16 odsto očekuje da 2023. bude bolja.
Istovremeno 76 odsto ispitanika u Srbiji veruje da će 2023. biti godina ekonomskih poteškoća, a tek devet procenata misli da će biti godina ekonomskog prosperiteta.
Slično je i u okruženju, pri čemu su najveći pesmisti u Bosni i Hercegovini a slede Bugarska i Severna Makedonija.
U svetu gotovo polovina ispitanih veruje da će 2023. biti godina ekonomskih poteškoća a samo petina očekuje godinu ekonomskog prosperiteta.
Kada je reč o osećaju lične sreće, uprkos ekonomskom pesimizmu, ljudi se osećaju srećno i 54 odsto svetske populacije sebe opisuje srećnim a samo 13 odsto kažu da su nesretni.
Zemlja sa najvišim indeksom sreće su Filipini a najniži indeks sreće dele Turska i Moldavija, pokazalo je istraživanje.
U Srbiji je indeks sreće među građanima niži od svetskog proseka a najviše je onih koji nisu ni srećni ni nesrećni.
Globalno istraživanje Kraj godine (End of Year) međunarodne asocijacije Gallup International obuhvatilo je više od 35.000 ispitanika iz 35 zemalja i teritorija širom sveta.
