Kada gledam domaći film nešto i razumem, vratim par puta ili mi supruga prevede. Kad sam sam, potpuno sam isključen iz praćenja televizijskog programa na srpskom jeziku. Ni vesti u Srbiji ne mogu da prate ljudi sa oštećenim sluhom. Ko zna engleski ima sreće, ali ovaj problem je rešiv i za one koji ga ne znaju. To je aplikacija za titlovanje na srpski.
Ovo za Sputnjik kaže advokatNikola Ristovićkoji ima specifičnooštećenje sluha, ne čuje visoke tonove. Komunikacija mu je otežana, ali sve je lakše od kada zna da ne čuje dobro:Dodaje da se mučio tokom školovanja, pa i na fakultetu, kada je znao da ima problem, profesori nisu razumeli.
U međuvremenu tehnologija je uznapredovala, ljudi ne stižu ni da konzumiraju sve blagodeti razvoja današnjice.
Nova tehnologijarešava i probleme ljudi sa invaliditetom, ali svakodnevica onih koji imajuoštećen sluh, a žive u Srbiji, to demantuje.
Naš sagovornik vlasnik je advokatske kancelarije i karijere u usponu uprkos specifičnom oštećenju sluha. Tokom školovanja razvio je sposobnost čitanja sa usana, a poslednjih godina navikava se i na savremene slušne aparate. Ali aparati ne mogu da u potpunosti zamene sluh, gluvoneme i nagluve osobe imajuproblem u praćenju medijskih sadržaja.
Zakonom o elektronskim medijima propisano je da suemiteri dužnida, u skladu sa finansijskim i tehničkim mogućnostima, omogućedanjihovisadržaji budu dostupniosobama oštećenog sluha i vida. Ovaj pravnik objašnjava da je pisan u skladu sa Konvencijom Ujednjinih nacija o zabrani diskirminacije osoba sa invaliditetom i drugim konvencijama kojima se propisuje prilagođavanje uslova u svim sferama života.
„Ali zbog rečenice „u skladu sa finansijskim i tehničkim mogućnostima“ miu praksiimamo blagukatastrofu. Titlovanje sadržaja više nije ni veliki trošak, a u tehničkom smislu daleko je lakše nego ranije, kao i Brajevo pismo za slabovide u javnom prostoru. Čak ni znakovni jezik u današnjem svetu više nije toliko neophodan, jer postojeaplikacije za automatsku transkripcijusvakog govornog sadržaja. To odavno postoji za englesko govorno područje“, kaže Ristović.
„Kod nas je problemnezainteresovanostcentara odlučivanjau srpskim medijima. Tih 90 hiljada ljudi sa pomenutim smetnjama nisu predmet razmišljanja, inače ih ima mnogo više, jer bar polovina se nekako prilagodila, smetnje im nisu prevelike, pa onda niko ne želi da se bavi problemom 30 ili 40 hiljada ljudi. Oni su za naše medije u finansijskom smislu nezanimljivi, pa tako i van fokusa menadžmenta medija, posebno jer ne postoje sankcije za takvo nepostupanje po zakonu“, kaže naš sagovornik.
Probleme ovaj mladi advokat ima i u svojoj svakodnevnoj profesionalnoj praksi. Kaže da je lako rešiv, kao i u slučaju medija. Međutim, iako su sudnice opremljenemonitorimaza praćenje procesa, sudije često prave problem oko tranksripcije zapisnika u realnom vremenu.
„Češćiproblemje neshvatanje ljudi van sudnice za gluvoneme osobe, posebno u institucijama,na šalterima. Kada ljudi ne čuju, drugi misle da ih ne slušaju, pa onda počnu da viču na njih. Kada kažem, izvinite, nisam čuo, dobijem efekat fena, samo što mi se kosa ne podigne na glavi. Nisu oni krivi, već država koja ne prepoznaje problem i ne reaguje. Potrebna je edukacija službenika uz prateću tehničku opremljenost, pre svega šalterskih službi“, ističe Ristović.
On se osvrnuo i na iskustva drugih zemalja koje su odavno rešile ovaj problem. U većini znakovni jezik je ostao u 20. veku, a savremena tehnologija je uveliko na televizijama preko aplikacije o kojoj Ristović i drugi sa lošim sluhom sanjaju.
U Ruskoj Federacijivesti iduuživo sa titlovima, to čak nije aplikacija, mogućnost je ugrađena u sajt nacionalne televizije.
Kolika je šansa da se pojavi i aplikacija na srpskom jeziku, postojeće mogu da koriste samo oni koji znaju engleski? Postoji li šansada se jave dobrotvori iz IT sektorakoji bi našim sugrađanima sa smetnjama omogućili nesmetano praćenje medijskih sadržaja, posebno u vremenu kada najsavremeniji slušni implant košta između 15 i 20 hiljada evra?“Iskreno se nadam da će se tako nešto dogoditi, svaki moj medijski nastup ima za ciljbuđenje svestiobičnih ljudi za naš problem. Alinisam optimista, jer na toj vagi par desetina hiljada ljudi neće pokrenuti nečiji finansijski ili politički interes da nam pomogne“, kaže Ristović.
Ovaj mladi čovek nije ugradio savremeni, skupi,kohlearni implant, lekari su mišljenja da bi imao više štete privikavajući se na nove zvuke, da bi to poremetilo njegov uobičajeni socijalni život.
