Tržišno pravilo je – zalihe energenata praviti kada su najjeftiniji. Znači sada. Na svetskim berzama pojeftinjuju i gas i nafta.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović kaže da je i dalje prioritet da prezimimo i da građani budu u toplim domovima, da ima dovoljno struje, rezervi gasa nafte.
„Da pripremimo adekvatno zimu 2023/24., zato što će se kriza nastaviti, očigledno rat u Ukrajini ne jenjava“, dodaje Đedovićeva.
Uz zalihe energenata, najvažnije je održati stabilno snabdevnje strujom. Za to je neophodna stabilna proizvodnja u kolubarskim rudnicima i obrenovačkim termoelektranama, koji pokrivaju polovinu potrošnje struje.
Lider za energetiku u „Dilojtu“ Željko Marković ukazuje da je, što se tiče Elektroprivrede, situacija malo bolja u odnosu na prošlu godinu, ali ocenjuje da i dalje stoji „na staklenim nogama“.
„Jedna interesantna stvar da je i Elektroprivreda u decembru više izvozila nego što je uvozila električne energije, što je svakako ohrabrujuće. To je dobar znak, ali nedovoljan. EPS mora da prođe kroz ozbiljan proces transformcije“, smatra Marković.
Uvoz struje zaustavila je proizvodnja gasnih termolektrana – toplana u Novom Sadu, Pančevu i Zrenjaninu. Nadležni kažu – obezbeđen je siguran dotok Balkanskim tokom, gasa će biti dovoljno i za ledene dane.
Direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović ističe da u suštini ima dve dobre vesti.
„Jedna je – Bog nas gleda, temperature su realativno visoke. U Mađarskoj imamo nešto više od 300 miliona metara kubnih, možemo da povlačimo do šest miliona dnevno. Kada sve to saberete, Srbija je sigurno energetski bezbedna, da pritom do kraja grejne sezone nećemo potrošiti ni jedan jedini metar kubni iz Banatskog dvora“, navodi Bajatović..
Ono što je sada prioritet je da se obezbede što veće zalihe benzina i dizela.
NIS jeste ugovorio dovoljne količine sirove nafte naftovodom „Janaf „, ali zapadne sankcije od 5. februara obuhvatiće i uvoz ruskih derivata, koji u Srbiju stižu baržama Dunavom i cisternama.
