Kako se navodi, dosadašnji bilans je blizu 50 miliona uništene živine u zaraženim uzgajalištima, preosi Danas . I u Srbiji susednoj Mađarskoj, na područjima geografski bliskim Vojvodini, na farmana peradi beleže se slučajevi zaraze, a poslednji takav nedavno je zabeležen na farmi ćuraka.
Stručnjaci veterine ali i ornitolozi kažu da su kod nas zabeleženi samo sporadični slučajevi avijarne influence i to kod divljih ptica, te da je situacija u Srbiji stabilna i nije zabeležen nijedan slučaj izbijanja ove zarazne bolesti na većim gazdinstvima na kojima se uzgaja živina, kao ni na komercijalnim farmama živine.
Vrednost jedne akcije NIS-a iznosi 674 dinara, pa u ovom trenutku paket od pet besplatnih akcija koje poseduju građani koji ih nisu prodali vrede 3.370 dinara.
Pored toga jedna akcija Aerodroma vredi 1.500 dinara.
Vrednost akcija Telekoma ne znamo pošto ova kompanija nije listirana na berzi. Takođe je ranijih godina, svakom vlasniku besplatnih akcija uplaćeno po 1.700 dinara od Akcionarskog fonda.
Prema izveštaju Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti i Referentne laboratorije EU širenje visoko patogenog virusa ptičjeg gripa, koje je zabeleženo u proteklih godinu dana, najteži je do sada registrovani talas ovog virusa u Evropi.
Kako se navodi, dosadašnji bilans je blizu 50 miliona uništene živine u zaraženim uzgajalištima. I u Srbiji susednoj Mađarskoj, na područjima geografski bliskim Vojvodini, na farmana peradi beleže se slučajevi zaraze, a poslednji takav nedavno je zabeležen na farmi ćuraka.
Stručnjaci veterine ali i ornitolozi kažu da su kod nas zabeleženi samo sporadični slučajevi avijarne influence i to kod divljih ptica, te da je situacija u Srbiji stabilna i nije zabeležen nijedan slučaj izbijanja ove zarazne bolesti na većim gazdinstvima na kojima se uzgaja živina, kao ni na komercijalnim farmama živine.
Prema evidenciji Naučnog instituta za veterinarstvo Novi Sad, ptičji grip, sa svojim visokopatogenim sojem H5N1 dijagnostikovan je na teritoriji Republike Srbije tokom ove godine u svim administativnim okruzima Vojvodine, ali ga nije bilo na komercijalnim farmama.
„U pitanju su sporadični slučajevi oboljenja, koji su potvrđeni kod divljih ptica, pretežno u populaciji labudova grbaca. Na teritoriji Južnobačkog i Sremskog okruga, tokom ove jeseni zabeležena su dva žarišta oboljenja, prvi slučaj zabeležen je na teritoriji grada Novog Sad, na reci Dunav, dok je drugo žarište zabeleženo na jezeru Sot, na teritoriji opštine Šid. Visoko patogeni virus avijarne influence je u oba slučaja potvrđen kod labudova grbaca. Tokom ove epizootije,u našoj zemlji nisu zabeleženi slučajevi oboljenja na komercijalnim farmama živine, niti slučajevi većeg pomora divljih ptica“, objašnjava dr Biljana Đurđević, naučna saradnica Odeljenja za epizootiologiju, klinička ispitivanja i DDD, Naučnog instituta za veterinarstvo „Novi Sad“.
Dr Milanko Šekler, koordinator Nacionalne referetne laboratarije za avijarnu influencu, kaže da širenja virusa ptičjeg gripa kod nas nije bilo na farmama i u masovnoj proizvodnji živine, i podseća da je monitoring avijarne influence počeo od prošle godine i vrlo je temeljan.
„Mi nemamo kao Mađarska tako jako razvijenu živinarsku proizvodnju. Kod nas su samo prisutne farme kokošaka i piladi, dok susedi gaje patke, guske, ćurke i imaju masovnu proizvodnju. Prošle godine počeo je monitoring avijarne influence i mi detaljno pratimo situaciju i stanje avijerne influence i kod domaće živine i kod divljih ptica. Imamo dosta uzoraka divljih ptica i tragamo šta ima od virusa, da li su opasni i za živinu i za ljude. Monitoring u formi aktivnog nadzora podrazumeva da se ispituju uzorci divljih ptica sa različitih područja gde je prisutan rizik, dok pasivan nazdor podrazumeva da se analiziraju leševi uginulih ptica. Bilo je pozitivnih uzoraka prethodnih meseci kod uginulih labudova u Vojvodini i rečnih galebova“, objašnjava za Danasa dr Milanko Šekler.
On posebno naglašava da virus, iako opasan za ljude, nije masovno raširen u ljudskoj populaciji. „U celom svetu od njegovog pojavljivanja 2005. godine ima oko hiljadu obolelih i to su uglavnom ljudi koji su zaposleni na farmama živine, gde su bili izloženi velikoj koncentraciji patogena. Virus se teško prenosi na ljude, a smrtnost od avijarne influence među ljudima je 50 odsto“, objašnjava dr Milanko Šekler.
