Posle vesti da 700 radnika fabrike „Džinsi“ u Leskovcu ostaje bez posla i najave nemačkog „Grunera“ da za još 60 smanjuje broj zaposlenih u fabrici u Vlasotincu, postavlja se pitanje šta je uzrok tog talasa, kako zaštititi prava radnika, ali i državnu kasu – jer je reč o investitorima koji su koristili subvencije za pokretanje proizvodnje i zapošljavanje radnika, piše RTS.
Zbog otkaza SMS porukom, Inspekcija rada će , iako joj se niko od zaposlenih nije obratio, otići u „Džinsi“, dok, kako kažu, u vlasotinačkoj fabrici „Gruner“ nisu otkrili propuste u otpuštanju.
Saša Perišić iz Inspektorata za rad kaže da je, kada je u pitanju „Gruner“ poslodavac uradio program tehnološkog viška, 19 zaposlenih se javilo i oni su dobili stimulativne naknade, što je veći iznos od onoga što zakon propisuje.
Nakon decenije i po poslovanja ovde, ta firma je pre osam meseci ušla u četvrtu fazu ulaganja uz zapošljavanje 200 radnika. Dok traje ugovor, najčešće je to tri do pet godina, država ima načina da povuče date subvencije.
Direktor Razvojne agencije Srbije Radoš Gazdić navodi da smo u poslednjih 10 godina imali 300 ugovora, od kojih su samo tri raskinuta, a novac je vraćen u budžet.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović objašnjava da je problem za Srbiju šte firme odlaze posle tog roka na koji su se obavezali.
„Suštinski, oni tu ne krše ništa, ali su radnici ugroženi“, napominje Aćimović.
Ocenjuje da su tekstilne turske firme otišle, jer je možda u toj zemlji radna snaga sada jeftinija nego u Srbiji.
„Džinsi“ je za 12 godina poslovanja kod nas, od 25 zaposlenih stigao do 700, koje sada ostavlja bez posla.
Radnici „Džinsija“ u Leskovcu kažu da u velikom problemu, i da su se otpuštanja mogla naslutiti, pošto su kasnile plate i putni troškovi za dva meseca.
I dok lokalna samouprava u Leskovcu sa nadležnim ministarstvima nastoji da deo radnika preuzmu Jura i susedna italijanska fabrika, iz sindikata objašnjavaju zašto je važno da „Džinsi“ pre gašenja sprovede stečaj.
Zoran Mihailović iz Saveza samostalnih sindikata Srbije smatra da se nisu stekli uslovi da firma ode u likvidaciju, i da bi najpre trebalo da ode u stečajni postupak da bi mogli poverioci da se namire.
“Po našim informacijama, oni duguju za vodu struju, duguju i radnicima neplaćene poreze i neisplaćenu platu“, ističe Mihailović.
Ako u stečajnoj masi ne bude dovoljno da se namire dugovanja radnicima, oni to mogu naplatiti od Fonda solidarnoisti. U slučaju likvidacije firme, to nije moguće.
