STOCKHOLM – Šveđani glasaju u nedelju na izborima na kojima su aktuelne socijaldemokrate levog centra protiv desničarskog bloka koji je prihvatio antiimigracione Švedske demokrate u pokušaju da povrate vlast posle osam godina u opoziciji.
Sa stalno rastućim brojem pucnjava koje uznemiravaju birače, izborna kampanja je dovela do toga da se stranke bore da budu najoštrije u borbi protiv kriminalnih grupa, dok rastuća inflacija i energetska kriza nakon invazije Ukrajine sve više zauzimaju centralno mesto.
Zakon i red su domaći teren za desnicu, ali skupljanje ekonomskih olujnih oblaka dok se domaćinstva i kompanije suočavaju sa visokim cenama električne energije može da podstakne socijaldemokratsku premijerku Magdalenu Anderson, koju smatraju sigurnim parom ruku i popularniju od sopstvene stranke.
„Moja jasna poruka je: tokom pandemije podržavali smo švedske kompanije i domaćinstva. Ponašaću se ponovo na isti način ako dobijem vaše ponovno poverenje“, rekla je ove nedelje u jednoj od završnih debata uoči glasanja.
Andersonova je bila ministar finansija mnogo godina pre nego što je pre godinu dana postala prva žena premijer Švedske. Njen glavni rival je lider umerenih Ulf Kristersson, koji sebe vidi kao jedinog koji može da ujedini desnicu i da je zbaci.
Kristersson je proveo godine produbljujući veze sa Švedskim demokratama, antiimigracionom strankom čiji su osnivači suprematisti bele rase. Švedske demokrate koje su u početku izbegavale sve druge stranke, sada su sve više deo mejnstrim desnice.
„Mi ćemo dati prioritet zakonu i redu, čineći profitabilnim rad i izgradnju nove klimatski pametne nuklearne energije“, rekao je Kristersson u video snimku koji je objavila njegova stranka. „Jednostavno, želimo da sredimo Švedsku.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se levog centra suprotstavlja desničarski blok, gde izgleda da su Švedske demokrate nedavno pretekle Umerene kao druga najveća stranka iza Socijaldemokrata.
Za mnoge birače levog centra – pa čak i neke na desnici – izgledi da švedske demokrate Džimija Akesona imaju reč o vladinoj politici ili da se pridruže vladi ostaje duboko uznemirujuća, a izbori se delimično vide kao referendum o tome da li da im daju ta snaga.
Kristersson želi da formira vladu sa malim demohrišćanima i, moguće, liberalima, i oslanja se samo na podršku švedskih demokrata u parlamentu. Ali to su uveravanja koja levi centar ne uzimaju u obzir.
Neizvesnost je velika oko izbora, pri čemu se oba bloka suočavaju sa dugim i teškim pregovorima o formiranju vlade u polarizovanom i emocionalno nabijenom političkom pejzažu.
Andersonova će morati da dobije podršku Partije centra i Levice, koji su ideološke suprotnosti, a verovatno i Partije Zelenih, ako želi drugi mandat na mestu premijera.
„Imam prilično malo crvenih linija“, rekla je u nedavnom intervjuu za SVT Eni Luf, čija se Partija centra razišla sa Kristerssonom zbog njegovog zagrljaja sa švedskim demokratama.
„Jedna crvena linija koju imam je da nikada neću propustiti vladu koja daje uticaj Švedskim demokratama.
