Suša koja je zahvatila većinu zemalja Evropske unije biće najjača od 16. veka.
„U ovom trenutku… čini se da je ovo najgora godina u poslednjih 500 godina, iako će retrospektivno biti neophodna potpuna analiza“, rekao je Andrea Toreti, viši naučnik u Zajedničkom istraživačkom centru EU, koji prikuplja podatke za evropsku sušu opservatorija, piše „Evropska istina“.
„Nismo u potpunosti analizirali ovaj događaj, ali na osnovu mog iskustva, mislim da je možda čak i ekstremniji od 2018. godine“, rekao je on.
Te godine, posebno suvo i toplo vreme ostavilo je centralnu i severnu Evropu sa prinosima glavnih useva 50% nižim, ali su „povoljni“ vlažni uslovi u južnoj Evropi doveli do naglog povećanja prinosa.
Izuzetno redak efekat zamaha je zaštitio blok od efekata regionalne suše, sprečavajući veću volatilnost i skokove cena.
Prema Toretijevim rečima, ove godine „za razliku od toga, veći deo Evrope“ je podložan nenormalno toplom i suvom vremenu, a suše utiču na proizvodnju hrane i energije, vodu za piće i divlje životinje.
Najnoviji podaci Evropske opservatorije za sušu (EDO) pokazuju da je oko 45 odsto teritorije bloka u uslovima upozorenja – drugoj od tri kategorije suše – u 10 dana do 20. jula.
Što je još više zabrinjavajuće, 15 odsto zemljišta je u najtežem „alarmnom“ stanju, što znači da se ne samo isušuje zemljište, već stradaju i biljke i usevi.
Italija je jedna od najteže pogođenih trenutnom sušom, proglašavajući vanredno stanje u oblastima oko reke Po, koja čini više od trećine poljoprivredne proizvodnje u zemlji.
Francuska je formirala krizni tim za suočavanje sa najvećom sušom do sada, zbog koje su izgorela sela ostala bez bezbedne vode za piće, a farmeri upozoravaju na nestašicu mleka ove zime.
