Zapadne zemlje u priznanju nezavisnosti Kosova i Metohije od strane Srbije vide rešavanje problema i odsustvo zamrznutog konflikta, a samim tim manji uticaj Rusije na ovaj region, kaže Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka. Ukazuje da postoje velike ambicije Prištine da iskoristi priliku rata u Ukrajini i aplicira za članstvo. Ocenjuje i da Srbija još uvek ima manevarskog prostora da ne uvodi sankcije Rusiji. „Mislim da su poslednje poruke iz Berlina vrlo jasne, postoji razumevanje za komleksnu poziciju Srbije, ali i međusobna obećanja“, rekao je Surlić.
Kako je, zbog rata u Ukrajini, pozicija Srbije u vezi sa Kosovom i Metohijom, postala teža i kojim će kanalima teći pritisci za priznanje nezavinosti južne pokrajine. Koje posledice može da ima njen prijem u pojedine međunarodne organizacije, za Dnevnik analizira Stefan Surlić, docent na Fakultetu političkih nauka.
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je juče da će zapadne zemlje jače pritiskati Srbiju da prizna Kosovo, da bi uskratili argument na koji se oslanja predsednik Rusije u vezi sa DNR i LNR.
„Zapadne zemlje u priznanju nezavisnosti Kosova i Metohije od strane Srbije vide rešavanje tog problema i odsustvo bilo kakvog zamrznutog konflikta, a samim tim manji uticaj Rusije na ovaj region“, kaže Surlić.
Međutim, kako kaže, sa Kosovom i posebnim statusom Kosova otvorena je jedna pandorina kutija.
„Sve nacije i države širom sveta koje imaju slične težnje i zahteve zapravo se pozivaju na Kosovo i mislim da to neće biti sprečeno čak i da Srbija u nekom slučaju i prizna nezavisnost Kosova. Čak i Rusija može da se pozove, kako na ranije slučajeve tako i na ovaj najnoviji i da kaže Ukrajina ima obavezu da prizna kako aneksiju Krima tako i države Donjeck i Lugansk“, rekao je Surlić.
Na pitanje kojim kanalima će ti pritisci teći, ako je dijalog Beograda i Prištine blokiran na najvišem nivou, Surlić ukazuje na formalni i neformalni.
Prema njegovim rečima, formalni kanal je dijalog pod posredstvom Brisela i Miroslava Lajčaka, ali neformalni kanali su Vašington i Berlin.
„Mi vidimo jednu koordinaciju dva centra koji žele da ponude neke vrste ustupaka Beogradu i Prištini, ali suštinski zahtevaju od njih finalni sporazum i ono što je sada već eksplicitno rečeno od strane ove dve adrese jeste da je na kraju tog puta zahtev pred Srbijom da prizna nezavisnost Kosova“, naveo je Surlić.
Već se nagoveštava, kaže Surlić, da bi se Kosovu mogla ponuditi vizna liberalizacija i članstvo u Savetu Evrope, eventualno i u Partnerstvu za mir.
Međutim, prijem Kosova u članstvo u Savetu Evrope vremenski nije brz proces i nije ga lako postići, kaže Surlić i dodaje da je kancelar Šolc istakao da Nemačka radi na tome i da će podržati i kandidaturu Kosova u Savetu Evrope.
„To nam govori da Kosovo, zapravo, ima podršku većine evropskih zemalja koje su priznale kosovsku nezavisnost i da će Kosovo najverovatnije i aplicirati u Savetu Evrope“, rekao je Surlić.
Ukoliko Kosovo aplicira za članstvo u različitim međunarodnim organizacijama, Surlić kaže da Srbija ima mehanizme, pre svega, u otpriznavanju članstva da pokaže da nezavisnost Kosova nije završena tema i jednostrani potezi imaju reakciju.
Postojale su, kaže, velike ambicije Prištine da iskoristi priliku rata u Ukrajini i da pokaže kako je privržena NATO-u, da čak i aplicira za NATO.
„To nije moguće i mislim da su u ovom trenutku najveći saveznici Srbije upravo države članice EU i NATO-a koje ne priznaju Kosovo. Partnerstvo za mir je isto tako diskutabilno kako će se odrediti države članice NATO-a koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Mislim da su sada poruke Prištine umerenije nakon opomena koje su dobile od Vašingtona i Berlina a to je da je NATO već prisutan na Kosovu, da obezbeđuje bezbednost i da niko ni Albanci ni Srbi nisu ugroženi dok su NATO snage na Kosovu“, rekao je Surlić.
Na pitanje šta bi Srbiji uskratilo, a šta donelo istupanje iz Saveta Evrope odgovara:
„Što se Srbije tiče njenom ugledu svakako ne bi doprinelo isključivanje iz takve jedne organizacije ili dobrovoljan izlazak jer ipak ceo korpus ljudskih prava i njihovo poštovanje se pre svega vezuje za ono što je tekovina Saveta Evrope“, kaže Surlić.
