Proizvodnja hrane u globalnoj potrošnji slatke vode sada učestvuje sa dve trećine, a u zagađenju učestvuje sa tri četvrtine. Uz to, navodi se u izveštaju, proizvodi četvrtinu gasova staklene bašte, piše agencija dpa .
Sa okom na rastu svetske ljudske populacije, eksperti PwC pozivaju na hitnu promenu načina proizvodnje namirnica, upozoravajući da je sadašnji ne može dugoročno da podmiri potrebe stanovništva.
Rat u Ukrajini je već eksponirao sistemsku neravnotežu koja je izazvala dramatično poskupljenje hrane na svetskom tržištu.
Ključni problem je, međutim, nagli, višedecenijski globalni rast potrošnje mesa, navodi PwC.
U ovom trenutku, naime, ljudi četiri petine svetske poljoprivredne površine direktno ili indirektno koriste za proizvodnju mesa, dok meso pokriva samo 11 odsto globalnog unosa merenog kalorijama.
Promena navika u ishrani je stoga imperativ za efikasnije snabdevanje svetskog stanovništva hranom.
Čak i zamena govedine piletinom može da prepolovi emisiju CO2 pri proizvodnji mesa, uz smanjenje potrošnje vode za oko 30 odsto. Efekat bi bio još izraženiji masovnim prelaskom ljudi na vegetarijansku ili vegansku ishranu.
Istovremeno, lanci snabdevanja moraju biti efikasniji, odnosno manje hrane mora da propadne pre nego što stigne do potrošača – trenutno, oko trećina sve proizvedene hrane se na koncu baca zbog kašnjenja na putu od uzimanja prinosa, do maloprodaje.
PwC za poboljšanje lanca isporuke predlaže široku digitalizaciju, na primer za optimizovano navodnjavanja i đubrenja, kao i precizno praćenje hrane do prerade i isporuke.
To sve je deo promena neophodnih da rastuća tražnja za namirnicama održivo i bez dramatičnog poskupljenja ostane zadovoljena, navodi PwC.
