Dvadeset minuta pažljivog disanja, koje fokusira pažnju osobe na njihov dah, može brzo smanjiti intenzitet i neprijatnost bola od raka i ublažiti povezanu anksioznost, sugerišu nalazi male uporedne studije, objavljene na internetu u časopisu BMJ Supportive & Palliative Care.
Pažljivo disanje dopunjuje tradicionalno ublažavanje bolova i proširuje repertoar dostupnih opcija za pacijente sa rakom, kažu istraživači.
Umereni do jaki bol pogađa oko 30-40% pacijenata sa rakom širom sveta, kao rezultat kompresije ili invazije tumora na okolna tkiva, neuropatskih mehanizama i neželjenih efekata lečenja, kažu istraživači.
Uprkos napretku u upravljanju bolom i rastućem spektru lekova i nervnih blokova, neadekvatna kontrola bola ostaje značajan izazov za kliničare, dodaju oni.
Među nizom komplementarnih tretmana, kao što su kognitivna bihejvioralna terapija, masaža, akupunktura i vežbanje, sve se više prepoznaje vrednost intervencija zasnovanih na svesnosti, kažu istraživači.
Ali dosadašnje istraživanje o efikasnosti svesnosti za ublažavanje bolova prvenstveno se fokusiralo na programe koji traju nekoliko nedelja ili samo 5-10 minuta, ili na ljude koji nemaju rak.
U svetlu prethodno objavljenog istraživanja koje ukazuje da periodi duži od 10 minuta mogu efikasno da ublaže bol, istraživači su želeli da saznaju da li bi jedna sesija disanja svesnosti u trajanju od 20 minuta mogla da učini isto za pacijente sa rakom.
Da bi to saznali, nasumično su dodelili 40 bolničkih pacijenata (od 259 kojima je pristupilo) sa različitim vrstama karcinoma, i ocenom bola od 4 ili više od 10, što ukazuje na umeren do jak bol, u jednu od dve grupe.
Jedna grupa (21 osoba) je radila sesiju pažljivog disanja, koju je vodio lekar koji je bio obučen u tehnikama svesnosti. Sesija je uključivala kratko objašnjenje koncepata i praksi svesnosti, nakon čega je usledilo 20 minuta svesnog disanja.
Sesija se sastojala od četiri koraka, od kojih je svaki trajao pet minuta: identifikovanje udaha i izdisaja; prateći čitavu dužinu daha; vraćanje uma u telo; i opuštanje tela, počevši od glave pa sve do stopala.
Druga grupa (19 ljudi) dobila je 20-minutnu sesiju slušanja podrške koju je vodio lekar, tokom koje su ih pitali o njihovim iskustvima bolesti koristeći polustrukturirana pitanja.
Pre i posle svake intervencije, intenzitet i neprijatnost bola svakog pacijenta mereni su pomoću validirane numeričke skale (0–10), dok je bolnička skala anksioznosti i depresije (HADS), koja se sastoji od 14 stavki ocenjenih na skali od 4 poena. , korišćen je za procenu njihovog raspoloženja.
Osnovne informacije i relevantni klinički podaci, kao što su tipovi i stadijumi raka, i upotreba sredstava za ublažavanje bolova, uključujući morfijum, preuzeti su iz bolničke medicinske dokumentacije.
Prosečna starost pacijenata bila je 63 godine, i iako su među njima bili zastupljeni različiti tipovi raka, svaki treći je imao rak creva; 29 je imalo III ili IV stadijum bolesti. Skoro dve trećine (65%) koristilo je opioide da kontroliše bol.
Rezultati su pokazali da je grupa sa svesnim disanjem doživela mnogo veće (i značajno) smanjenje intenziteta bola i neprijatnosti bola od grupe za poređenje. Takođe su doživeli mnogo veće smanjenje HADS rezultata.
Istraživači priznaju relativno malu veličinu studije i činjenicu da je sprovedena samo u jednom medicinskom centru. Priroda intenziteta/neprijatnosti bola i psihološki ishodi su takođe subjektivno procenjeni.
Ali pacijenti sa rakom se često suočavaju sa praktičnim ograničenjima, tako da su kratke intervencije svesnosti koje mogu brzo smanjiti bol i dopuniti tradicionalne farmakološke pristupe vredne istraživanja, predlažu oni.
„Pored toga, stopa odgovora od 100% i odsustvo neželjenih događaja naglašavaju izvodljivost i sigurnost 20-minutne intervencije pažljivog disanja. Intervencija se može brzo naučiti i primeniti sa blagotvornim efektom“, dodaju oni.
„Nalazi sugerišu da ova kratka intervencija obećava u smanjenju intenziteta bola i neprijatnosti, kao i ublažavanju anksioznosti kod pacijenata sa rakom. Iako su potrebna dalja istraživanja da bi se ovi nalazi konsolidovali, studija doprinosi vrednim uvidima u izvodljiv i dostupan nefarmakološki pristup poboljšanju upravljanja bolom u nezi raka“, zaključuju oni.
