Narodna banka Srbije podigla je referentnu kamatnu stopu na 6,5 odsto. Urednik sajta Kamatica Dušan Uzelac kaže za RTS da cilj NBS-a nije da poskupi građanima kredite, već da suzbije inflaciju, ali da je nus efekat te politike povećanje cene kredita krajnjim korisnicima. Poručuje da je kredit naš novac iz budućnosti, banke nam ga daju unapred, ali da treba da ga vratimo. Ako to ignorišemo dovešćemo sebe u problem u budućnosti, upozorava Uzelac. Savetuje građanima da koriste čekove, jer su najjeftiniji i nemaju kamatu, zatim gotovinski kredit, dok je treća opcija dozvoljeni minus, a najskuplja kreditna kartica.
Pri donošenju odluke o povećanju referentne kamatne stope na 6,5 posto , procenjeno je da je potrebno nastaviti sa umerenim zaoštravanjem monetarnih uslova. Dušan Uzelac objašnjava da ta odluka ima uticaj na sve koji su u kreditima, zato što suštinski ta kamatna stopa poskupljuje cenu novca.
To je, dodaje, nabavna cena novca, a NBS kroz tu referentnu kamatnu stopu diktira cenu novca.
„To znači da će ona posledično biti skuplja dalje u maloprodaji, ja bih tako rekao. Znači, maloprodajne su poslovne banke koje taj novac dobijaju od NBS. I samim tim sav taj novac, ako ga daju nama kao korisnicima u formi kredita, biće skuplji za skoro 0,25 odsto. Znači, NBS nema za cilj da poskupi građanima kredite, ima za cilj da suzbije inflaciju, ali nus efekat te politike je zaoštravanje politike, odnosno povećanje cene kredita krajnjim korisnicima“, precizirao je Uzelac.
Objašnjava i na konkretnom primeru kako to funkcioniše. Kaže da je to kao i cena goriva, kada skoči sa 100 dinara na 190, svako može da sebi priušti onoliko koliko finansijski može da izdrži. A to je ono što je u ovom slučaju nezgodno jer, kako kaže, ne možete prestati da vozite auto.
„Ne možete prestati koristiti kredit, on vas čeka i u narednih 10-20 godina, zavisi ko je gde stigao“, ukazuje Uzelac i dodaje da je jedini način unutrašnje efikasnije upravljanje finansijama – da zarađujemo više i manje potrošimo.
„Da se razumemo, kredit je naš novac iz budućnosti. Banka nam ga daje unapred, ali mi moramo da vratimo taj novac nazad. I ako to ne razumemo na pravi način i ako ignorišemo to otplaćivanje, mi ćemo dovesti sebe u problem u budućnosti. I ta finansijska odgovornost je individualna stvar“, ističe Uzelac.
To znači, ukazuje, da ako danas nešto učinite u vašim finansijama, reflektovaće se za šest meseci na budžet. Ko ustvari danas nema novca, to je zato što pre šest meseci nije donosio adekvatne odluke, poručuje.
„Kada prvi put napravite tu grešku u koracima, teško se čupate iz nje. Zato što tada se ulazi iz kredita u kredit, iz kredita u kredit. Ali kažem, nije kredit loša stvar. Loše je da uzmete, da se ne zadužite pametno. Ako kupite letovanje, a uzmete kredit na tri godine, kako ćete sledeće godine ići na letovanje? Znači, kupite ono što traje duže od otplate kredita i biće u redu“, savetuje urednik Kamatice.
Takođe, savetuje i građanima da koriste čekove jer su najjeftiniji i nemaju kamatu.
„Nakon čekova ide neki gotovinski kredit, gde vi kažete dajte mi gomilu novca, ja ću to otplaćivati kasnije. Treća opcija je dozvoljeni minus, koji je praktična, ali skuplja varijanta. Kreditna kartica je najskuplja, ali poenta je da pratite te brojke, da vidite koliko plaćate. Mi smo uvek odgovorni za njih i bilo bi suludo da očekujemo da banka upravlja našim finansijama. Neće oni nas savetovati da mi nikad ne uzmemo kredit ili da budemo finansijski odgovorni, nego naprotiv“, upozorava Uzelac.
Smatra da globalne finansijske politike idu na bolje, iako je turbulentno i dosta ekonomskih modela je na ispitu.
„Iako je građanima teško da isplaćuju, ovo što se danas dešava u ekonomskom smislu su pokazatelji da to nije funkcionisalo ni ranije. Mi danas imamo repove posledica iz 2008. godine, koja je nas prošla, jer nismo bili toliko uključeni u te tokove. I tada su se problemi rešavali s istim alatima i nisu se rešili. Ali vidite nije bez razloga došla ni priča kriptovaluta. Da li će to izdržati – to je sada aktuelna borba“, zaključuje Uzelac.
