Majdan i majdanizacija – tako ovih dana vlast, ali i neki političari iz Rusije, opisuju proteste opozicije u Srbiji. U njihovoj interepretaciji, Majdan je pretnja i državni udar orkestriran izvan. Šta je zapravo bio Majdan na koji svi referišu?
Majdan, kada se govori o događajima iz 2013/2014. u Ukrajini se zove revolucija dostojanstva. I pre svega označava oslobađanje od uticaja Kremlja koji je Ukrajinom upravljao decenijama. Uprkos ovde izgleda uvreženom mišljenju, Majdan nje imao nikakve veze sa NATO-om.
Sve je počelo kada je tadašnji vrlo proruski predsednik Viktor Janukovič rešio da ne potpisuje već dogovoren i ispregovaran sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Naime Rusija je pripretila da će ako Ukrajina potpiše, de fakto prekinuti ekonomske odnose, piše N1.
Opozicija se pobunila kao i građani. Na Majdanu, odnosno Trgu nezavisnosti, krajem novembra 2013 počeli su protesti danju i noću. I sve bi možda utihlo samo od sebe, da u noći na 30. novembar specijalna policija Berkut nije upala na trg, hapsila i prebila studente i građane koji su tu noćili.
Sledećeg dana ih je bilo još više i zahtevali su ostavke ministra policije i predsednika.
Janukovič je u izvesnom smislu sam bio autor svoje propasti. Skoro svaka dalja eskalacija bila je rezultat njegovih novih strožih zakona i primene sve veće sile. Kako je situacija eksalirala, tako je Januković gubio i podršku u delu svoje partije u parlamentu. Bilo je i provokatora među demonstrantima, čija su dejstva bila izgovor za intervenciju, a svaka intervencija policije dovodila je do radiklaizacije protesta.
U noći 18. februara, Berkut je, da bi rasčistio trg, zapalio kamp koji je tada već zauzimao trg i skver preko puta i delove ulica i koji je imao svoju, motkama naoružanu samoodbranu. Policija je potiskivala demonstrane vatrom i pendrecima, gumenim mecima, ali i bojevom municijom.
Demonstranti su 20. februara rešili da povrate deo ulice koji su izgubili. Berkut je pucao. Na sve. Na nenaoružane. Na trgu su se ređala tela. Bes građana je rastao.
Kako su se stvari već sasvim otele kontroli, Janukovič je shvatio da mora da popusti i potpisao je sa opozicijom sporazum o formiranju vlade nacionalnog jedinstva koja bi sprovela izbore i vraćanje nadležnosti parlamentu. Garanicije je dalo nekoliko evropskih ministara, ruski posrednik je samo prisustvovao. Do sledećeg dana Janukovič je pobegao iz zemlje. Tada je vlast preuzeo parlament. Privremena vlada je izbore održala kako je i potpisano.
A Januković je iz Rusije gledao kako u specijalnoj operaciji Rusija izvodi najpre kontrarevoluciju u parlamentu Krima i menja sastav tog organa tako da odbaci odluke Kijeva, a parlaleno izvodi sopstvenu vojsku pred kasarne i na ulice tuđe zemlje i Krim u sasvim nelegalnom referendumu anektira.
Do leta – Rusija će organizovati i inicirati rat na istoku Ukrajine koji će početi – protestima, a onda vrlo brzo, oružanim napadima na lokalne parlamente, policijske stanice i cele gradove.
