Šta je „kamilji grip“, koji su simptomi i kada se treba javiti lekaru

Šta je „kamilji grip“, koji su simptomi i kada se treba javiti lekaru

Načelnica jedinice za zarazne bolesti Slavica Maris izjavila je u Novom danu da u Srbiji nema registrovanih slučajeva „kamiljeg gripa“, ali i objasnila koja je procedura za ljude koji dolaze iz bliskoistočnih zemalja.

U Srbiji nema nijednog slučaja „kamiljeg gripa“, tako da, prema rečima reporterke N1, za sada nema opasnosti za one koji su se vratili sa Svetskog prvenstva.

Načelnica jedinice za zarazne bolesti Slavica Maris kaže za N1 da je to u stvari virus MERS, „bliskoistočni respiratorni sindrom“.

„Uglavnom zahvata respiratorne organe, pluća, traheje, bronhije. Najveći procenat obolelih ima tešku respiratornu bolest koja je praćena temperaturom, kašljem, otežanim disanjem… Smrtnost je od 35 do 36 odsto, a stvarna smrtnost je verovatno niža s obzirom da se sistemom nadzora uglavnom otkrivaju teške forme ove bolesti i one se samo laboratorijski dokazuju. Svi instituti, zavodi za javno zdravlje prate epidemiološku situaciju, ne samo po pitanju ove bolesti, već svih koje mogu biti preteće, zaista za sada nema nikakve opasnosti“, kaže ona.

Virus je, objašnjava, poznat od 2012. godine, a prvi slučaj je otkriven u Saudijskoj Arabiji.

„Do sada je bilo 2.700 slučajeva u celom svetu, sa 935 smrtnih ishoda, 84 odsto svih prijavljenih slučajeva registrovano je u Saudijskoj Arabiji i 91,4 odsto smrtnih slučajeva“, kaže ona.

Ističe da su najvažnije mere prevencije.

„Osoba koja boravi u ovim zemljama, to su bliskoistočne zemlje, mora da izbegava kontakt sa životinjama, pre svega mislim na kamile koje su rezervoari ovog virusa, da izbegava konzumaciju svežeg neobrađenog mleka kamile i neobrađenog mesa, da se vodi računa o higijeni, češće pranje ruku…“, kaže ona.

Kaže da bi osobe koje se vrate iz neke od tih zemalja trebalo da budu pod nadzorom 14 dana, a da u slučaju pojave nekog od simptoma bolesti treba da se jave lekaru i da navedu podatak da su boravili u toj zemlji.

„Sem respiratornih, mogući su simptomi gastrointestinalnog trakta, mučnina, povraćanje, dijareja, može biti i blafa klinička slika samo u vidu gušobolje, curenja nosa, bolova u mišićima, a može biti i da je osoba inficirana, a da nema nikakve kliničke simptome“, kaže ona.

Inkubacija je, objašnjava, u proseku 5 do 6 dana nakon kontakta.

„Bilo da se radi o kontaktu sa životinjom ili osobom za koju znamo da je potvrđen virus, ali inkubacija se može kretati od dva do 14 dana. Osoba koja se vrati iz tih zemalja prati stanje 14 dana, a samo u slučaju pojave nekih tegoba treba da se javi svom lekaru“, kaže Maris.