Prošle godine u saobraćajnim nezgodama poginulo je 535 osoba, tako se nastavio rastući trend i prešao godišnji prosek. Od 500.000 zabeleženih prekršaja prekoračenja brzine u 2022. gotovo 3.000 je onih koji su kažnjeni zbog nasilničke vožnje.
„Neko ko je učinio teži prekršaj, neka nasilnička vožnja ili slično, u prethodne dve godine i kažnjen za to i ako se ponovi taj prekršaj, biće mu oduzeto vozilo“, kaže Branko Stamatović, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.
Iz Komiteta za bezbednost saobraćaja smatraju da mera privremenog oduzimanja vozila nije dobra. Smatraju da treba da bude trajna.
„Privremeno oduzimanje vozila do okončanja sudskog postupka je zaista neophodno, jer morate imati i do okončanja i nakon okončanja posebne mere. Međutim, ukoliko je samo do okončanja sudskog postupka, postavlja se pitanje koliko je to svrsishodno“, poručuje Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.
Represivne mere i kaznena politika pre svega ima za cilj da vinovnike prekršaja upozori na ono šta ih čeka ukoliko ne poštuju propise.
Okanović kaže da nije bitno samo kolika je visina kazne, već i to koliko je izvesno da će neko ko krši propise biti procesuiran i sankcionisan.
„Svaki vinovnik uvek radi nešto računajući da ga neće uhvatiti, pre svega ta sama kontrola još žešća treba da bude, to je po meni mnogo delotvornije nego samo povećanje kaznene politike“, dodaje Rade Knežević, advokat.
Više od 61.500 vozača isključeno je tokom 2022. iz saobraćaja zbog vožnje pod dejstvom alkohola, a zbog psihoaktivnih supstanci više od 2.500 vozača. Dok je 190.000 onih koji su kažnjeni zbog nevezivanja pojasa.
„Nikad veći broj kazni za prekršaje u saobraćaju nije napisan. Ono što treba posebno da radimo jeste da uvodimo automatske siteme za detekciju saobraćajnih prekršaja“, kaže Stamatović.
Novim nacrtom, zakon prepoznaje trotinete kao lako električno vozilo, a korisnicima se nalaže nošenje kacige i dokumentacije, kao i brzina kretanja, te da deca do 14 godina ne smeju da voze javnim putevima. Predviđene su i kazne do 120.000 dinara i 12 godina zatvora.
„Trotineti na prvom mestu treba da se kreću biciklističkom stazom, ali tek onda kada nemaju tu mogućnost mogu da se kreću trotoarom. Ono što je jako bitno jeste da trotoarom je njima dozvoljeno da se kreću brzinom od pet kilometara na sat“, dodaje Stamatović.
„Trotoari su već uzurpirani parkiranim automobilima, letnjim baštama, frižiderima i kad još dodamo električne trotinete na trotoare, postavlja se pitanje – gde su pešaci u celoj toj priči“, ističe Okanović.
Novim zakonom predviđeno je da se u naredne tri godine na svim prelazima preko pruge postave dvobojni semafori koji najavljuju voz, a vozači moraju da se zaustave.
