Ruska invazija na Ukrajinu i ekonomska kriza izazvana zapadnim sankcijama već su transformisale Rusiju.
Očekuje se da će se ekonomija zemlje smanjiti za 20% u drugom kvartalu i za oko 3,5% u čitavoj godini nakon intenziviranih sankcija, rekao je JPMorgan 28. februara.
Međutim, analitičari kažu da rat ima još veći uticaj na rusko društvo, pri čemu se zemlja ubrzano pretvara u odmetničku totalitarnu državu.
Postoji veliki obračun protiv neslaganja, a Rusija bi takođe mogla da pređe na plansku ekonomiju sličnu sovjetskoj.
„Vođa postaje osoba koja nikada ne greši i uvek je u pravu kao papa“, rekao je ruski politički analitičar Dmitrij Oreškin za radio stanicu Eho Moskve, pozivajući se na ruskog diktatora Vladimira Putina 1. marta.
Polunezavisna radio stanica Eho Moskve je ugašena sledećeg dana, zajedno sa desetinama nezavisnih onlajn izvora vesti.
„Vođa postepeno ludi, a njegovi postupci dovode do degradacije društva i zemlje“, rekao je Oreškin.
Stvaranje lažne stvarnosti
Kako Rusija mobiliše svoje resurse za svoj rat protiv Ukrajine, ona postaje sve totalitarnija, netolerantnija prema bilo kakvom neslaganju.
Od početka invazije, ruske vlasti su blokirale radio stanicu Eho Moskve, televizijski kanal Dožd (TV Rain), kao i novinske sajtove Current Time, Krim Realii, The Village, DOKSA i Meduza, optužujući ih za ekstremizam i laganje o Rusima. vojnički.
Upravni odbor Eho Moskve je likvidirao radio stanicu, a Dožd je obustavio emitovanje, zbog novog zakona koji je 4. marta usvojio ruski parlament, kojim se uvodi do 15 godina zatvora za objavljivanje materijala o ratu Rusije protiv Ukrajine koji je u suprotnosti sa državna propaganda.
Ranije je Rusija suspendovana iz Parlamentarne skupštine Saveta Evrope 25. februara. Kao odgovor, Dmitrij Medvedev, bivši predsednik i zamenik šefa ruskog saveta bezbednosti, rekao je da je to dobra prilika da se obnovi smrtna kazna.
Istog dana, ruski regulator za telekomunikacije počeo je da blokira Fejsbuk zbog svoje odluke da proveri činjenice prokremljskih medija i označi ih kao nepouzdane. Regulator je 1. marta počeo da blokira i Tviter, optužujući ga za širenje lažnih informacija.
Nekoliko novinara „Dožda” i glavni urednik nezavisnog informativnog medija „Republika” napustili su Rusiju iz bezbednosnih razloga.
Novaja gazeta, veliki nezavisni list, odlučio je 1. marta da prihvati vojnu cenzuru. 2. marta, radio stanica Serebrianni Dozhd takođe je pokleknula pod cenzuru, ukidajući svako političko izveštavanje.
Putinov režim treba da uništi sve nezavisne medije kako bi ih sprečio da izveštavaju o agresiji Rusije na Ukrajinu, rekao je za Kijev Indipendent Sergej Sazonov, ruski politički filozof sa estonskog Univerziteta Tartu.
„Ono što se dešava u Ukrajini je toliko nečuveno da će Rusija stvoriti potpuno lažnu stvarnost“, rekao je on. „Kada se ruske trupe povuku, oni će izvesti suprotno – da je Kijev ili Harkov zauzela Rusija.
Sazonov je takođe rekao da će Rusija verovatno ugasiti i internet.
„Ranije je propaganda nasilja (na državnoj televiziji) bila lažna, ali je bila neobavezna. Čovek može verovati ili ne verovati u raspetu decu“, rekla je ruska kolumnista i spisateljica Julija Latinina 26. februara u emisiji Eho Moskve, pozivajući se na rusku kampanju dezinformacija 2014. koja je širila lažne podatke o ukrajinskim trupama koje su razapinjale dečaka u Donbasu.
„Sada će ovo verovanje biti obavezno.“
Totalitarni vojni logor
Stručnjaci se slažu da će se Rusija verovatno pretvoriti u „severnokorejsku laku“ – polutotalitarnu ili potpuno totalitarnu državu.
Rašire se spekulacije da bi Rusija takođe mogla da najavi masovnu mobilizaciju kako bi pojačala svoje ratne napore i postavila svoju ekonomiju u potpunosti na ratnu osnovu.
„Postoji velika verovatnoća da će se Rusija pretvoriti u džinovski vojni kamp poput Severne Koreje još napredniji“, rekao je Sazonov.
On je tvrdio da će ruska ekonomija verovatno preživeti, ali će se pretvoriti u plansku ekonomiju.
„Ruska ekonomija bi mogla da opstane slično ekonomiji Irana i Severne Koreje“, rekao je Sazonov. „Ne treba im tržišna ekonomija, ekonomija će postati ogromna vojna fabrika.
Latinjina je takođe tvrdila da će ruska ekonomija postati statičnija jer privatna preduzeća uništavaju sankcije i ekonomska kriza koja sledi.
„Umreće svi oni koji u Rusiji pokušavaju da prave konkurentan posao“, rekla je ona i dodala da će ostati samo poslovi koje podržava država.
Ekonomska kriza
Zbog ruske invazije Ukrajine, Zapad je uveo razorne sankcije Rusiji.
Evropska unija i Sjedinjene Države zamrznule su polovinu ruskih deviznih rezervi, koje vrede 630 milijardi dolara, i zatvorile njen vazdušni prostor za ruske avione. Brojne zapadne kompanije takođe su obustavile svoje poslovanje u Rusiji.
Kao rezultat sankcije rublja je naglo pala: dolar je pre invazije vredeo 75 rubalja i od 4. marta iznosi 110 rubalja. Međutim, ekonomisti su oprezni u pogledu posledica sankcija po rusku ekonomiju.
Grigorij Baženov, ekonomista Ruske Visoke škole ekonomije, rekao je da, uprkos sankcijama, neće doći do kolapsa ruske ekonomije. Ipak, ekonomska situacija će se definitivno pogoršati, dodaje on. „Inflacija će biti visoka (više od 10%), prihodi se neće povećavati, a životni standard će stalno padati“, rekao je on za Kijev Independent. „Ekonomija više nikada neće biti ista. Baženov je tvrdio da će slobodno tržište biti potpuno ukinuto. „Rusija je pametna autokratija“, rekao je on. „Javne finansije su uravnotežene, postoje rezerve, postoji odgovorna monetarna politika. Ali za razvoj je potrebno nešto drugo: liberalne institucije, imovinska prava, nezavisni sudovi, itd. Ranije su postojale nade da će se to pre ili kasnije pojaviti u Rusiji. Sada su ove nade nestale. Državni kapitalizam će biti ojačan, a militarizam će se povećati“, rekao je Baženov.
Konstantin Sonin, ruski ekonomista sa Univerziteta u Čikagu, rekao je 28. februara na Fejsbuku da je malo verovatan ekonomski kolaps sličan kolapsu sovjetske ekonomije 1991. godine. Međutim, životni standard i proizvodnja će pasti, dodao je on. „Sankcije ne ostavljaju Rusiji nikakve šanse za stabilan ekonomski razvoj“, rekao je on. „Nema primera u novijoj istoriji da se neka država razvijala u uslovima slične ekonomske izolacije. Slom režima? U međuvremenu, prema ruskim nezavisnim političkim posmatračima, ako se Putinova agresija na Ukrajinu nastavi dugo vremena, to će verovatno negativno uticati na njegov rejting. „Ako se vesti o mrtvima (na ratnom frontu) nastave i ako nema sigurne pobede, predsednikov rejting će pasti“, rekao je Oreškin. „Putin je očekivao da će izvesti blickrig, ali se umesto toga suočava sa dugim ratom sa nepoznatim rezultatom. Što je jači ukrajinski otpor, to je gori po Putinov rejting.
Neki analitičari čak veruju da bi Putinov režim mogao da propadne zbog troškova rata protiv Ukrajine i sankcija. „Ova iracionalna odluka (da se započne rat) pokrenula je poslednju fazu krize režima“, rekao je ruski politički analitičar Georgij Satarov za kijevski Indipendent. „Putinov režim neće trajati do kraja ove godine. On veruje da će Putinov režim verovatno pasti zbog ekonomske krize, sankcija i potencijalnog vojnog poraza u Ukrajini. Može doći do raskola u ruskoj eliti kako se ovi procesi razvijaju. Elita je raznolika“, rekao je Satarov. „Postoje protivnici onoga što je Putin uradio. Sazonov je takođe rekao da bi Putinov režim mogao da se sruši ako pokuša da se pretvori u totalitarni „vojni kamp“. Ako ljudi od vrha do dna ne poštuju naređenja, tranzicija u totalitarizam može propasti, tvrdi on. U potezu bez presedana, ruski oligarsi Oleg Deripaska i Mihail Fridman kritikovali su rat Rusije protiv Ukrajine. Ranije su oligarsi u Rusiji ćutali o politici Kremlja, plašeći se da će im biti oduzeta imovina ako se ne pridržavaju vladine linije. Satarov je takođe rekao da su se „ključne promene dogodile nakon vojnih poraza“ u Rusiji. Povukao je paralele sa Rusko-japanskim ratom, koji je pokrenuo Rusku revoluciju 1905. godine; Prvi svetski rat, koji je podstakao rusku revoluciju 1917. i rat u Avganistanu, koji je doprineo raspadu Sovjetskog Saveza 1991. godine.
