Srbija treba značajno da ubrza reforme u oblasti vladavine prava i dosledno primeni usvojene zakone o medijima i jedinstvenom biračkom spisku, navodi se u nacrtu zaključaka Saveta ministara EU o Srbiji i politici proširenja.
Nacrt podseća na ocenu Evropske komisije da je Srbija tehnički spremna za otvaranje pregovaračkog klastera 3 o konkurenciji i inkluzivnom rastu, ali ističe da će se Savet EU naknadno „vratiti ovoj temi“, bez navođenja kada će klaster biti otvoren.
„Zemlje članice će se vratiti ovoj temi na osnovu ostvarenog dodatnog napretka Srbije, pre svega u oblastima vladavine prava i normalizacije odnosa sa Prištinom, u skladu sa pregovaračkim okvirom i sa izveštajem o napretku za 2025. godinu“, navodi se u tekstu koji bi trebalo da usvoje ministri evropskih poslova sredinom meseca, a zatim i lideri EU na samitu 18. i 19. decembra u Briselu, piše RTS.
U nacrtu koji bi još mogao da bude dopunjen pre usvajanja, EU poziva na ublažavanje tenzija i „duboke polarizacije“ u srpskom društvu, žali zbog nazadovanja u oblasti slobode izražavanja i medija i poziva na konkretne i opipljive reforme u oblasti vladavine prava. Od Beograda i Prištine se očekuje da u potpunosti primene Sporazum o putu ka normalizaciji i aneks o implementaciji, dogovoren u Ohridu 2023. godine.
Tekst pozdravlja činjenicu da evropska integracija ostaje strateški interes Srbije, ali očekuje od Beograda da to dokaže „na rečima i delima“.
„Potrebno je da Srbija pokaže jaku političku volju i doslednost u primeni reformi i da komunicira objektivno i nedvosmisleno o EU.“
Uz konstataciju da je Srbija do sada otvorila 22 od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja, Savet EU naglašava da će napredak u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom i ubuduće određivati tempo pristupnih pregovora.
Evropski ministri u zaključcima navode da je u Srbiji nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu došlo do „masovnih protesta“.
Uz ocenu da je sloboda okupljanja generalno poštovana, Savet EU naglašava da ona treba da bude ojačana i da treba osigurati bezbednost novinara. Navodi se da „izveštaji o nasilju i preteranoj upotrebi sile tokom protesta zahtevaju temeljnu i nepristrasnu istragu.“
EU poziva Srbiju da de-eskalira tenzije i „prevaziđe duboku polarizaciju u društvu“ kroz uspostavljenje uslova za „inkluzivni dijalog sa svim zainteresovanim stranama, uključujući civilno društvo.“
U nacrtu zaključaka se navodi „žaljenje zbog nazadovanja u oblasti slobode izražavanja“ i naglašava značaj zaštite svih temeljnih prava, uključujući slobodu medija i prava manjina.
