Više od pola veka, svakog septembra, studenti srpskog jezika iz inostranstva dolaze u Beograd na Skup slavista – seminar srpskog jezika, književnosti i kulture. Ove godine stižu iz sedamnaest zemalja Evrope i Azije, što je lingvistima jedan od podsticaja za očuvanje jezika i nova naučna istraživanja, piše RTS.
Lektorska vežbanja, časovi konverzacije, stručne i naučne ekskurzije, posete naučnim institucijama namenjene su studentima. A tu je i kurs za usavršavanje lektora za srpski kao strani jezik.
„Ja dolazim iz srpske porodice i želela sma da zadržim taj kontakt sa Srbijom i možda u budućnosti da radim na odnosima Srbija – Francuska, to bi bilo savršeno“, kaže Valentina LJubenković, student srpskog jezika i književnosti na Sorboni.
Federiko Kampizi sa Univerziteta u Torinu kaže da obožava književnost, i da je pročitao „Na Drini ćuprija“ Ive Andrića.
„Sa studentima čitamo Moma Kapora, čitamo Crnjanskog, Nušića, posebno njegova autobiografija je studentima jako simpatična“, kaže Polina Korolkova iz Ruskog humanističkog državnog univerziteta.
Skup slavista čuva nam i pozicije na međunarodnoj sceni. Zato će sa studentima profesori razmatrati pitanja inovacija i zastarevanja u srpskom jeziku, kao i nastavu srpskog jezika, književnosti i kulture na stranim univerzitetima.
„Nije pogodno vreme za humanistiku, za slavistiku, nije dobro vreme ni za učenje srpskog jezika u inostranstvu. Imamo raslojavanje jezika iz dobro poznatih razloga, tako da je zaista naš i državni i nacionalni i kulturuni interes da negujemo te spone“, kaže Boško Suvajdžić, zamenik upravnika Međunarodnog slavističkog centra.
Nema uglednog svetskog slaviste, kažu na fakultetu, koji nije posetio Međunarodni slavistički centar bar jednom. A neki od njih postali su inostrani članovi Srpske akademije nauka i umetnosti.
