Samo prošle nedelje Vlada Srbije uputila je Narodnoj skupštini da prihvati predloge zakona o zaduživanju zemlje u ukupnom iznosu od oko 410 miliona evra.
Srbija se zadužuje kod Evropske investicione banke (EIB), Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Nemačke razvojne banke (KfW) i Francuske agencije za razvoj, piše Danas.rs.
Od Evropske investicione banke država pozajmljuje 100 miliona evra za modernizaciju železničke pruge Niš-Dimitrovgrad.
Finansijski ugovor između Srbije i Evropske investicione banke otkriva jedan važan podatak: cena modernizacije pruge Niš–Dimitrovgrad gotovo se udvostručila od prve procene vrednosti projekta iz 2017. godine. Tada je projekat procenjen na 268 miliona evra, a danas ta cifra dostiže čak 502 miliona.
Srbija je od Evropske investicione banke već uzela 2018. godine kredit u iznosu od 134 miliona evra za modernizaciju ove pruge, a sada povlači ostatak od 100 miliona evra.
Od nove cene koštanja od 502 miliona evra, 234 miliona evra obezbeđuje se kreditima EIB, 162,08 miliona evra iz budžeta Srbije, a 105,92 miliona evra je donacija Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).
Zatim, Srbija se zadužuje i kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj u iznosu od 27,2 miliona evra za modernizaciju poreske uprave koja godinama kuburi sa nedostatkom radne snage pa je cilj modernizacije da rastereti radnika i prense deo posla na mašine.
Zadužujemo se i kod Nemačke razvojne banke (KfW) u iznosu od 135 miliona evra za reformu sektora energetike i zaštite životne sredine.
Srbija je dva zajma uzela i od Francuske agencije za razvoj. Prvi kredit, u iznosu od 12 miliona evra, namenjen je Elektromreži Srbije za rekonstrukciju i digitalizaciju postrojenja RP 110 kV Pančevo 1, pri čemu država preuzima ulogu garanta.
Drugi, znatno veći zajam od 135 miliona evra, odobren je za sprovođenje politike zelenog rasta. Reč je o drugoj kreditnoj liniji, jer je država ranije već povukla jednu tranšu i istom iznosu od 135 miliona evra.
