Eventualni dolazak Narodne banke Srbije pod sekundarne sankcije bio bi jako loše, jer bi naše devizno tržište došlo pod znak pitanja, kao i odvijanje međunarodnog platnog prometa, kaže za N1 profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić. Devizne rezerve dovoljne su da se obezbedi stabilnost deviznog kursa, a ukoliko institucije rade svoj posao nema razloga za destabilizacijom, smatra Šoškić.
MMF-a i Svetske banke i po stopi rasta u narednih pet godina biti jedna od vodećih zemalja u Evropi. Šoškić kaže da je dobro imati optimistične misli i deliti ih sa drugima, ali da su ekonomske perspektive Srbije prilično sumorne.
„Mi smo svedoci da poslednjih deset godina unazad slušamo priču o nekom zlatnom dobu i ekonomskom tigru, na kraju vidimo da se fabrike zatvaraju i da je situacija prilično sumorna što se tiče ekonomskih perspetktiva naše zemlje. Imamo pad stranih direktnih investicija ove godine, zatim imamo jaz između uvoza i izvoza koji i treba pokrivati, znači raste nam takozvani deficit u tekućem delu platnog bilansa“, kaže Šoškić i navodi da su zemlje centralne Evrope odavno zatvorile taj ekonomski jaz.
On kaže i da se na slučaju NIS-a videlo da se ponašamo kao da ne umemo da planiramo i predviđamo kao država.
„Onog momenta kad se ispostavilo da prodaja kontrolnog paketa akcija u našoj naftnoj kompaniji nije bila praćena odgovarajućim projektom koji je bio najavljivan, a vezan za tu prodaju, mi smo trebali da kao država postavimo pitanje tog ugovora prema stranom partneru još početkom 2012/2013. godine“, navodi Šoškić dodajući da se to naročito odnosilo kada su uvođene sankcije Rusiji nakon početka rata u Ukrajini.
Situacija da će eventualno doći do sekundarnih sankcija prema NBS je vrlo ozbiljna, smatra profesor.
„To je neprihvatljivo da se mi nađemo u toj vrsti rizika, jer to može da dovede do ozbiljne destabilizacije domaćeg finansijskog i privrednog sistema. To je nešto što ne bismo smeli da dozvolimo“, ističe Šoškić.
Profesor navodi i da su šanse da se sekundarne sankcije dese prema poslovnim bankama sa sedištem u inostranstvu vrlo ograničene.
„Verujem da su one sklone da vode računa da ne dođe nijedna komponenta iz njihovih matičnih banaka u situaciju da mogu doći pod udar američkih sankcija. Te sankcije su vrlo značajne i teške jer počivaju na sposobnosti Amerike da onemogući pristup dolaskom tržištu i dolaskom kliringu i saldiranju – što nijedna banka ne želi sebi da učini, jer to bi bio direktnom u poslovnom smislu krah, debakl i ulazak u poslovne gubitke“, kaže Šoškić.
Dolazak NBS pod sekundarne sankcije bilo bi jako loše i značilo bi da NBS praktično u međunarodnim odnosima više ne može slobodno, u celini ili možda uopšte da raspolaže sa svojim depozitima u dolarima i hartijama od vrednosti izraženim u dolarima, ali potencijalno i drugim sredstvima i računima, objašnjava Šoškić.
„Sve poslovne banke sa kojima sarađuje NBS su veoma osetljive na to što se kaže iz američke administracije i ako oni vas stave na tu listu da vaši računi treba da budu zamrznuti i da se ne može s njima raspolagati. To su ogromne konsekvence za NBS. Naše devizno tržište bi došlo pod znak pitanja i odvijanje međunarodnog platnog prometa takođe“, navodi on.
Na pitanje da li je uslov da ne dođe do sekundarnih sankcija to da se reši problem NIS-a, Šoškić navodi da pretpostavlja da jeste jer nemamo neki zvaničan dokument u kom se to traži, ali da taj zaključak proizilazi iz onoga što čujemo u javnosti.
Profesor kaže i da velika potražnja za devizama proističe iz toga što su građani često bili u prilici da reguju preterano panično upravo zbog toga što nemamo poverenje u naše institucije niti u izjave naših zvaničnika.
„To je povezano sa tim u kakvoj državi živimo. Bez obzira što nema razloga da se dešavaju neke panične situacije niti da ima nekog nedostatka deviza na tržištu, NBS raspolaže dovoljnim deviznim rezervama. Ukoliko se javio neki tehnički problem trenutnog nesostatka dovoljne količine novca u gotovini, to je nešto što će se prevazići“, smatra profesor.
On naglašava i da je važno da se održi normalna funkcija centralne banke, deviznog tržišta i bankarskog sistema u celini i onda nema nikakvog razloga za panikom.
„Međutim, panike usled opšteg nepoverenja u domaće institucije se javljaju, ali trebalo bi, ne podgrevati priče o tome kako su sekundarne sankcije tu na korak ispred nas, nego direktno uraditi sve da potpuno otklonimo rizik sekundarnih sankcija prema bilo kome sa teritorije Srbije“, ističe Šoškić.
