Dupliranjem broja putnika koji putuju vozom između Novog Sada i Beograda, za godinu dana železnica je postala dominantni način prevoza.
Nakon prvih 85 kilometara pruge za velikebrzine, gradi se novih 108 do Subotice i projektuje 228 do Niša, tako da će do 2028. prema najavi nadležnog ministarstva Srbija imati više od 410 kilometara pruge za velike brzine.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić kaže da samo zemlje sa snažnom ekonomijom mogu da grade ovakve pruge .
„Ne možete da gledate samo kolika je zarada, jer naravno da je cena karata niža od ekonomske cene, ali tu morate da računate koliko je manje automobila na putevima, a bitno ih je manje između Beograda i Novog Sada, koliko je manje zagađenja, koliko je tereta prevezeno brzom prugom, ona se koristi za kargo prevoz tokom noći od septembra, računajte koliko se ubrzalo putovanje i koliko je manje drugih troškova koji se događaju kada se ne koristi voz. Kad sve to saberete ta brza pruga ima svoju isplativost, zato se brze pruge i grade“, navodi Vesić.
Uvođenjem brzog voza, pred kompanijom „Srbija voz“ našao se ozbiljan zadatak usklađivanja uslova putovanja sa standardima evropskog železničkog saobraćaja.
„Naš plan je da organizujemo saobraćaj da preko Budimpešte možemo da idemo i za Austriju i za Nemačku i za Švajcarsku, i zbog toga smo ušli u projekat nabavke novih voznih sredstava spavaćih kola, sve za brzinu 200 kilometara na sat, da bismo mogli da omogućimo našim putnicima da uveče krenu iz Beograda i ujutru se probude u najlepšim gradovima Evrope“, kaže direktor „Srbija Voza“ Ivan Bulajić.
Za prvih godinu dana „Sokolom“ je na deonici pruge za velike brzine prevezeno 1,6 miliona putnika od ukupno tri miliona putnika, na toj deonici inkasirano je 850 miliona dinara. I dok se ne poveže sa Suboticom i Budimpeštom „Soko“ će i dalje putovati do Novog Sada.
„Soko“ već godinu dana uz Regio voz 24 puta dnevno dovozi putnike iz Beograda i obrnuto.
Uz prugu u pokrajini kineske kompanije grade i Fruškogorski koridor, čiji je deo i četvrti novosadski most, ali i tunel kroz Frušku goru. Prošle godine dve zemlje dostigle su istorijski maksimum u robnoj razmeni, a planira se da ove Kina i Srbija završe pregovore o slobodnoj trgovini.
„I nakon toga zaista je nebo granica i za naše odnose, ali i za našu domaću privredu, privrednike i za atraktivnost Srbije kao investicione destinacije i za druge zapadne kompanije koje će onda moći da svoje proizvode i usluge plasiraju na tržište NR Kine“, ističe premijerka Ana Brnabić.
Ambasadorka NR Kine u Srbiji Čen Bo ističe da je deonica brze pruge Beograd – Novi Sad simbol i dobar primer obostrano korisne saradnje Kine i Srbije, odnosno i inicijative „Pojas i put“.
„Kineske kompanije trenutno ubrzavaju izgradnju deonice Novi Sad – Subotica“, navela je ambasadorka.
Gradi se na više mesta istovremeno, uz prugu se rekonstruiše devet i grade tri nove stanice i 49 nadvožnjaka, podvožnjaka i vijadukta.
Novih 108 kilometara do mađarsko-srpske granice trebalo bi da bude završeno do kraja naredne godine. Mađarska strana bi svoj deo trebalo da završi do kraja 2025. Kada se to desi, putovanje od Beograda do Budimpešte, smanjiće se sa sadašnjih osam na nešto manje od tri sata.
