Navršava se četvrt veka od slučaja Račak – za Srbiju to je bila legitimna policijska akcija protiv pripadnika takozvane OVK. Za međunarodnu zajednicu zločin nad civilima i povod za NATO bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Osnov je bio izveštaj Verifikacione misije OEBS-a, koju je predvodio Vilijam Voker. I 25 godina kasnije oni koji se bave tim slučajem otkrivaju nove detalje.
Da se u Račku na putu Uroševac-Prizren nalazi jako uporište tzv. OVK, policija tadašnje SRJ nije imala dilemu. U toj oblasti od jula 1998. do januara 1999. ubijene su 24 osobe – policajci, vojnici i civili, a 25 ljudi je ranjeno. Učestali napadi bili su razlog antiterorističe akcije kojom je komandovao Goran Radosavljević Guri.
„Mi smo opservirali selo sa različitih strana, znali smo da u selu nema civila, samo su ostali teroristi koji su bili smešteni u toj jednoj kući i u školi u Račku. Prvi put kada smo planirali da izvedemo akciju, nije bio momenat jer smo osetili da su nešto saznali. Onda su oni poptuno ispraznili selo, očekivali su da dođemo samo nisu znali kada“, rekao je Goran Radosavljević, general policije u penziji .
A znali su i unapred bili obavešteni posmatrači Kosovske verifikacione misije OEBS. Zajedno sa novinarskim ekipama Rojtersa i Asošijeted presa bili su na terenu tokom akcije od ranog jutra do popodne.
U selu se prema tvrdnjama policije nalazila mreža pripremljenih rovova i bunkera, a pripadnici tzv. OVK pozivani su da se predaju pre napada. U razmeni vatre stradalo je 45 ljudi za koje Beograd tvrdi da su teroristi, a Priština i zapad – nedužni civili.
Vest da se u Račku dogodio masakr i zločin protiv čovečnosti lansirao je Vilijam Voker.
„Nažalost nemam reči da opišem odbojnost, moju i onih koji su bili sa mnom, prema onome što se može nazvati jedino kao nezapamćeno zverstvo“, kaže Vilijam Voker, nekadašnji šef Verifikacione misije OEBS-a.
Zaključak je doneo svega nekoliko sati nakon što je ušao u Račak, i to pre istražnih organa. Srpski istražiteljski i tužilački tim bio je sprečen da priđe Račku.
Na pitanje hoće li se se moći dalje, Danica Marinković, istražni sudija Okružnog suda u Prištini u slučaju Račak, rekla je tada da ne zna da li je obezbeđen teren i da li će moći da nsatave put, jer „kao što čujete pucaju“.
Policajci iz Uroševca koji su bili zaduženi da čuvaju teren do dolaska forenzičara, napustili su Račak i ostavili selo bez zaštite 24 sata nakon razmene vatre. Ni danas nema odgovora na pitanje – ko je i zašto to naredio. Prazan teren otvorio je prostor za manpiulacije koje je kasnije pokušala da dokaže srpska strana.
„Deo tela terorista koji su stradali u sukobu sa policijom je prebačen u susedno selo Budakovo sa druge srtane Jezerske planine, to su teroristi uradili kada se policija povukla, kada su došli iz sela Rance i Petrovo da pomognu teroristima. Deo tela je ostao, presvučeni su u civilnu odeću. Vrlo je interesantno da u toj jaruzi gde su navodno streljani civili da nije bilo tragova krvi na zemlji ni čaura osim dve tri, ako streljate ljude ti tragovi moraju da postoje“, kaže Milovan Drecun, novinar i predsednik Skupštinskog odbora za KiM.
Dokaze koji to potkrepljuju u dokumentarnom filmu „Dosije Kosovo – Račak“ iznela je autorka Slađana Zarić. Između ostalog, fotografije sa društvenih mreža koje su u godinama nakon Račka objavljivali pripadnici tzv. OVK. Nedavno je došla do novih saznanja.
„Ja sam pronašla fotografije koje pokazuju da je tu došlo do ozbiljnog narušavanja lica mesta, prosto na fotografijama vidimo stanovnike Račka koji prilaze poginulima u jaruzi, pomeraju tela. Na jednoj od fotografija kao da izgleda da skidaju pantalone. Sve su to stvari koje su nedozoljene i koje ozbiljno narušavaju lice mesta i ugrožavaju bilo kakvu dalju ozbiljnu istragu koja bi pokazala šta se tamo zaista desilo. S druge strane, ima fotorgafija koja pokazuje da su u jaruzi zaista, i pre nego što su došli pripadnici kosovske verifikacione misije, bili prisutni pripadnici lokalne UČK“, rekla je Slađana Zarić, autorka dokumentarno-igranog filma „Dosije Kosovo – Račak”.
Konačni sud o događajima u Račku u izveštaj je pretočila Helena Ranta koja je predvodila finski tim forenzičara. Taj dokument poslužio je kao opravdanje za bomabrdovanje Jugoslavije koje je ubrzo usledilo. Mnogo godina kasnije, usledilo je njeno priznanje da je izveštaj pisala pod pritiskom Vilijama Vokera.
„Zapad nikad neće priznati da je ta akcija bila legitimna, zapad nikad neće priznati da smo odradili profesionalno svoj posao. Na kraju krajeva, ja znam da je to tako jer se ta akcija nalazi u udžbeniku NATO-a za specijalne njihove jedince što su mi pokazali u Briselu u štabu NATO-a za Evropu“, kaže Radosavljević.
Račak je bio prva tačka optužnice na suđenju Slobodanu Miloševiću. U slučaju Račak izvedeno je najviše svedoka za koje je Tužilaštvo Haškog Tribunala kasnije utvrdilo da nisu govorili istinu, a Pretresno veće donelo je odluku da se ne izvode dalji dokazi o navodnim zločinima.
Četvrt veka kasnije, specijalno Tužilaštvo u Prištini najavljuje podizanje novih optužnica u odstustvu.
