Ministarstvo zdravlja uputilo je inspekciju da utvrdi da li je bilo propusta u radu Hitne pomoći zbog kojih je preminula devojka (22) iz Kaluđerice.
Porodica tvrdi da je preminula devojka imala astmu, da joj je pozlilo i da su uzaludno pokušavali da dođu do hitne pomoći, jer su ih sa jednog broja upućivali na drugi, prenosi RTS.
Kako su ranije preneli mediji, devojka je preminula „dok su u Hitnoj prebacivali u čijoj je nadležnosti“ je da se pojavi na datu adresu – od beogradske Hitne, preko Hitne u Grockoj do Kaluđerice.
U tekstu se objašnjava i koji je pravi broj Hitne kada još nemamo jedinstveni.
U kratkoj anketi RTS-a, jedna građanka iz Barajeva nije znala da navede broj Službe hitne pomoći, kao ni barajevskog doma zdravlja.
„Imam zapisano u imeniku“, rekla je, dok je drugi ispitanik znao da navede broj doma zdravlja u Barajevu, kao i broj Službe hitne pomoći.
U Barajevu živi 28 000 stanovnika. Vikendom, i za vreme raspusta, bude ih mnogo više, a u tamošnjem domu zdravlja, samo su dva vozila hitne pomoći. Danju dežura jedna ekipa, noću dve.
Dr Tamara Kuzmanović, direktorka Doma zdravlja „Dr Milorad Vlajković“ u Barajevu kaže da se ova beogradska opština graniči sa više gradskih opština.
„Ako je procena da je prvi stepen hitnosti – saobraćajke i bolovi u grudima – naše ekipe izađu i ne pitaju kojoj opštini pripadaju pacijenti“, ističe dr Kuzmanović.
U Beogradu ima 17 opština, a Zavod za urgentnu medicinsku pomoć odlazi do pacijenata u njih 11.
Da bi brže stigli, u prigradskim naseljima imaju ispostave – na Petlovom brdu ili Padinskoj skeli.
Građani koji žive u Lazarevcu, Obrenovcu, Mladenovcu ili Grockoj, na primer, treba da pozovu hitnu pomoć u svom domu zdravlja.
Ulice koje se nalaze na granici između opština, posebna su priča možda pacijentima, ali Hitna pomoć dobro zna koju teritoriju pokriva.
Dr Ivana Stefanović iz Zavoda za urgentnu medicinsku pomoć navodi da se tačno zna do koje granice ova institucija deluje.
„Kao i što je poznato od koje granice ide druga hitna pomoć“, naglašava dr Stefanović.
Slučajna anketa je pokazala da malo ko od građana zna bilo koji drugi broj sem 194. Kad građani pozovu 194, lekar prvo pita šta je problem, a onda i na kojoj adresi žive. Ukoliko građani pripadaju domu zdravlja koji ima svoju hitnu službu reći će im da njih pozovu.
Koliko vremena za to treba i koliko su minuti presudni u tim momentima, znaju i lekari.
Dr Stefanović ukazuje da Zavod ne može samoinicijativno da odluči na koju će teritoriju otići.
„To je dogovor lekara iz smene Hitne pomoći i našeg načelnika. Neka pravila moraju da se poštuju i, ako živimo na nekoj teritoriji, moramo da znamo i broj Službe hitne pomoći na toj teritoriji, jer je to najbrži način“, zaključuje dr Stefanović.
O umrežavanju svih hitnih službi i jednom broju za hitnu medicinsku pomoć, u Srbiji se priča skoro dve decenije.
U Hrvatskoj je upravo tako rešen problem nadležnosti i brzine.
Kad nekome pozli, jedino što treba da uradi je da pozove broj 194, ili 112, kao što to rade u zemljama Evropske unije.
Na sreću, ova pravila ne važe kada se dogode velike saobraćajne nesreće.
Tada svi kreću da pomognu i nije važno ko je nadležan.
