Pravoslavni vernici danas slave Vaskrs, najradosniji hrišćanski praznik, dan kada je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih. Uskrsnuće sina Božijeg temelj je hrišćanske vere, obnova života, simbol neuništivosti duha i pobede života nad smrću. Kao i svaki praznik i Vaskrs prate brojni običaji.
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik , jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobedu vere i života nad smrću.
Proslava Vaskrsa započela je svenoćnim bdenjima u crkvama, na koja su se jutros nadovezale Vaskršnje liturgije. Patrijarh Porfirije predvodio je Ponoćnu liturgiju u Hramu Svetog Save, a Vaskršnju liturgiju episkop remezijanski Stefan.
“Radujemo se danas, draga duhovna deco naša, radujemo se i proslavljamo Praznik nad praznicima, Vaskrsenje Gospoda i Spasa našega Isusa Hrista iz mrtvih. Radujemo se i proslavljamo zato što smo, kao nekada žene mironosice, čuli reči anđela: ‘Ne plašite se!‘“, poručio je u vaskršnjoj poslanici patrijarh srpski Porfirije .
Vladika remezijanski Stefan ističe da treba svaki dan da živimo kao da je Vaskrs .
“Da verujemo u život večni, da verujemo da je vreme jako važno za nas, jer iz njega se rađa večnost i da ne tugujemo i žudimo za raznoraznim stvarima koje nam često nisu ni potrebne, da u suštini shvatimo da je život jedan ovde na zemlji, da ga treba pravilno živeti, smireno, jednostavno i da ne treba iščekivati nešto da će nam biti nekada bolje – sada nam je dobro, samo ako verujemo u porodicu, verujemo jedni u druge, verujemo bližnjima, verujemo u zajednicu“, poručuje vladika Stefan.
Iako se običaji za ovaj praznik razlikuju od kraja do kraja ono što svima treba da bude zajedničko su – liturgija, pričest i molitva.
Posle sedam nedelja Velikog posta, mnogi vernici danas su se pričestili. Značaj pričešća je u tome što je to jedini način da delimo život koji nam je Bog darovao svojim vaskrsenjem.
Danas se služi mrsna trpeza, a po pravilu prvo se uzima crveno obojeno jaje. Crvena boja s jedne strane predstavlja stradanje i patnju, ali sa druge strane radost. Baš kroz tu golgotu i vaskrsenje prepoznajemo da istinska radost biva tek nakon stradanja. Jaja simbolizuju rođenje i simbol su života.
Na trepezi je obavezna ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tada nastaje veselje i takmičenje čije je jaje najjače. Prilikom kucanja izgovara se „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“.
Jedan od običaja je da se na Vaskrs jedu jagnjetina i govedina, jer jagnje simboliše samog Isusa, a ovo je jedna od četiri simbolične životinje koje su se javile u vizijama proroka Jezekilja i apostola Jovana Bogoslova.
Vaskrs je porodični praznik i slavi se u krugu ukućana. U nekim delovima Srbije domaćice danas spremaju posebne lepinje u obliku venca sa jajetom umetnutim unutra, poznate kao kovržnjak, koje se razmenjuju sa prijateljima.
Na uskršnje jutro deca se trljaju crvenim jajetom po licu da bi bila zdrava, a devojke umivaju vodom u koje je potopljeno jaje kako bi tokom godine bile rumene.
Svako ko danas dođe u kuću dobija jaje na poklon, a jaja se daruju i kada se ide u goste.
Na Vaskrs valja ustati u ranu zoru, ali ne treba zaspati pre ponoći jer će se, prema verovanju, u protivnom spavati celog leta i ništa se neće postići.
Vaskrs je pokretan praznik koji se određuje prema prirodnom kalendaru i uvek se vezuje za nedelju sa odstupanjem od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja.
Slavi se tri dana, pa su u kalendaru SPC crvenim slovom obeleženi Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak.
Tradicionalno, vernici se do Spasovdana pozdravljaju sa Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse.
