Sindikat zaposlenih u pravosudnim organima Srbije uputio je pismo Savetu Evrope u kome navodi da se zakoni koji se tiču ekonomsko-socijalnih prava zaposlenih u Srbiji krše, ne primenjuju ili se primenjuju selektivno, a tiče se isplaćivanja toplog obroka i regresa za godišnji odmor, saopšteno je iz Saveza samostalnih sindikata Srbije. U pismu se od Saveta Evrope traži da preduzme sve mere iz svoje nadležnosti, imajući u vidu činjenicu da je Srbija članica Saveta Evrope i potpisnica Evropske socijalne povelje.
„Naime, Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada (topli obrok), kao i na regres za godišnji odmor. Propisom je određeno i to da se na platnoj listi ove naknade posebno iskazuju, i to u novcu. Svakako, zakonska obaveza poslodavca trebalo bi da bude pravo radnika. Ali, u Srbiji to nije slučaj“, navodi se u pismu koje su potpisali Sindikat pravosuđa Srbije, Vojni sindikat Srbije i Sindikat prosvete.
Dodaje se da „Vlada Srbije, kao najveći poslodavac, selektivno isplaćuje ove naknade i to samo zaposlenima u javnim preduzećima koja posluju sa gubitkom, u koja se lica zapošljavaju preko stranke, u kojima postoje i zaposleni samo na platnom spisku a ne pojavljuju se na radnom mestu i zbog kojih država Srbija uzima skupe kredite koje garantuje narodnim novcem“.
„Očigledno je da su zaposleni kojima je Vlada poslodavac oštećeni uskraćivanjem određenih zakonskih prava, ali mali broj zaposlenih zaštitu svojih prava traži na sudu jer su pravno nezaštićeni. Jedan broj zaposlenih, i to oni sa minimalnim zaradama, ohrabrio se i tužio državu. Pravnu nesigurnost izazvala su dva suprotna mišljenja Vrhovnog kasacionog suda koji je u svom prvom mišljenju naveo da minimalna zarada zaposlenog koja se dobija tako što se cena sata za najjednostavniji rad (odluku o minimalnoj ceni sata donosi Socijalno-ekonomski savet) množi sa brojem radnih sati u mesecu, bez sumnje, ne sadrži naknadu za topli obrok i regres (Rev2 1557/19 od 13.02.2020). Posle ovakvog mišljenja Vrhovnog kasacionog suda veći broj zaposlenih u prosveti i zdravstvu sa minimalnom zaradom je pokrenuo radne sporove. Nakon toga, bez obzira na to što se zakon nije menjao, Vrhovni kasacioni sud promenio je svoj stav u kome kaže da minimalna zarada dobijena na prethodno opisani način sadrži naknade za topli obrok i regres (Rev2 825/22 od 06.04.2022). Istina, u međuvremenu, između dva mišljenja promenio se i predsednik Vrhovnog kasacionog suda“, ističe se.
U pismu se navodi i da „posle promene stava Vrhovnog kasacionog suda, krajnji ishod jeste da su zaposleni koji primaju minimalnu zaradu od 270 evra izgubili sudski spor i moraju da plate visoke sudske troškove koji dostižu iznos od 800 evra“.
„Naravno, poslata je poruka svim radnicima koji se usude da tuže državu za kršenje zakona, jer samo država ima ekskluzivno pravo da krši zakon i da je štiti najviša sudska instanca“, ukazuje se u pismu.
Dodaje se i da u Posebnom kolektivnom ugovoru za državne organe (primenjuje se na sudove, tužilaštva, državnu upravu, Vojsku) stoji odredba o pravu zaposlenih na naknade za topli obrok i regres kada se steknu uslovi a odluku o visini tih prava donosi Vlada.
„Međutim, zaposleni to pravo ne konzumiraju. Sa jedne strane, Vlada se godinama izgovara kako nema novca za isplatu tih prava, a sa druge strane Vlada svake godine budžetom izdvaja milijarde za kazne i penale, odnosno prinudnu naplatu. Ove godine za to je izdvojeno 300 miliona evra, a u poslednjih deset godina milijarda evra, na šta stalno upozorava i Fiskalni savet Srbije“, piše u pismu dostavljenom medijima.
