„Džinsi“ u Leskovcu, koji zatvara fabriku, duguje radnicima neuplaćene poreze i platu, kaže potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović. Tvrdi da su radici dobijali nezakonite otkaze putem SMS poruka, dok iz Inspektorata za rad poručuju da će izaći na teren i utvrditi činjenice. U sindikatu objašnjavaju da se turske kompanije povlače zbog pada cene radne snage u toj zemlji i upozoravaju to nije kraj otpuštanja, pošto očekuju udar u auto-industriji.
Posle vesti da 700 radnika fabrike „Džinsi“ u Leskovcu ostaje bez posla , i najave nemačkog „Grunera“ da za još 60 radnika smanjuje broj zaposlenih u fabrici u Vlasotincu, postavlja se pitanje šta je uzrok tog talasa i kako zaštititi prava radnika u toj situaciji, s obzirom na to da su ti investitori koristili subvencije za pokretanje proizvodnje i zapošljavanje radnika.
Zoran Mihajlović, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da je nažalost činjenica da se „Džinsi“ u Leskovcu gasi, ali da još uvek nije najjasnije šta je inspekcija tu utvrdila.
„Jedno je kada ide u stečaj, a drugo kada ide u likvidaciju. Ja mislim da se nisu stekli uslovi da se ide u likvidaciju. Firma bi morala da ide najpre u stečajni postupak da bi poverioci mogli da se namire, jer po našem informacijama oni duguju za vodu, za struju, duguju radnicima za neuplaćene poreze i za platu“, napominje Mihajlović.
Nažalost, objašnjava, ako firma ide u likvidaciju, to znači da nema nikakvih obaveza i da radnici ne mogu da se namire, čak ni iz Fonda solidarnosti.
„Jednostavno, inspekcija mora da reaguje i da se pokrene stečajni postupak nad ovim subjektom. U suprotnom, radnici će biti sigurno oštećeni“, smatra Mihajlović.
Kada je reč o šansama za naplatu iz Fonda solidarnosti, Mihajlović kaže da, ako radnici nakon ostvarenog stečajnog postupka ne budu imali mogućnosti da se namire iz toga, moraju da svoja potraživanja u roku od 45 dana prijave Fondu, gde bi se pokrenuo postupak i gde bi dobili naknade.
Mihajlović kaže da ima više uglova i faktora koji utiču na to što se dešava, da su sigurno globalna kriza i rat u Ukrajini uticali na pad proizvodnje, kao i da je velika inflacija u celoj Evropi oslabila kupovnu moć stanovništva i privređivanje.
Međutim, objašnjava da je to što se dešava sa turskom firmom nešto sasvim drugo.
„Čini mi se da je velika inflacija koja se dešava sada u Turskoj, jeftina radna snaga koja je u ovom trenutku jeftinija nego u Srbiji, povukla ove tri firme, da pomenemo i ‘Beteks‘ iz Kragujevca, koji je skoro napustio Kragujevac, a da nije namirio dugove prema radnicima. Ovo što se dešava sa ‘DŽinsijem‘, i u Čačku imamo jednu firmu koja se bavi preradom teksasa isto iz Turske, čini mi se da su oni povučeni za većim profitom rešili da napuste Srbiju i vrate svoju proizvodnju u Tursku, jer je tamo cena rada negde oko 200 evra“, ističe Mihajlović.
Što se tiče zapadnih zemalja, a posebno Nemačke, strani investitori se uglavnom bave proizvodnjom auto-delova, a firme u Srbiji su najveći komponentaši.
„Mi smo najosetljiviji na udar koji će se desiti, a dešava se već u auto-industriji. Mislim da ovo nije ni početak ni kraj otpuštanja u Srbiji“, upozorava Mihajlović.
Mihajlović maglašava značaj sindikalnog organizovanja i kolektivnog ugovora, i da se u tom slučaju ne bi desilo da radnici nemaju plate, da nemaju povećanje plate, da nemaju regrese, da nemaju otpremnine.
„Znači jednostavno ne bi mogli da dobiju ovako nezakonite otkaze putem SMS. Dakle, mnogo toga im se pruža ako ste sindikalno organizovani“, zaključuje potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
