„Možemo se osloniti jedni na druge“, poručuje Sijarto u intervjuu za Tanjug napominjući i značaj Srbije kao pouzdanog partnera za stabilan protok gasa Turskim tokom.
Sijarto ističe i da je, kada je reč o zahtevima da Srbija uvede sankcije Rusiji, stav Mađarske vrlo jasan da bi u situaciji kada Srbija nije članica EU trebalo poštovati politiku srpske države i da neutralnu poziciju Srbije ne razumeju samo oni koji su daleko i ne poznaju prilike u regionu, ili oni koji ne žele da razumeju situaciju zbog ideoloških razloga.
Kada se radi o sankcijama u energetici, ističe da razume da Srbija ne želi da ih uvede Rusiji jer, poput Mađarske, zavisi od ruskih izvora.
„Takođe razumemo da ne želite da se vaši ljudi smrznu i da ne želite da uvodite restrikcije. Ne želimo ih ni mi, zato i kupujemo gas od Rusije i to ne smatramo političkom izjavom, jer je za vašu zemlju sigurno snabdevanje gasom konkretno i krucijalno pitanje. To nema veze sa politikom, to nema veze sa ideologijom. Dakle, budite sigurni da Mađarska u potpunosti razume vašu poziciju“, poručio je Sijarto.
Na pitanje da li Srbija može da računa na pomoć Mađarske sa kojom je potpisala ugovor o skladištenju 500 miliona kubika gasa u slucaju još veće energetske krize on ističe:
„Naravno. Mi smo solidarni, mi smo prijatelji i braća, bez sumnje. Odnosi naših dveju zemalja su na istorijskom maksimumu, strateški smo partneri potpisivanjem sporazuma i ovo se neće dovoditi u pitanje. Predsednik Vučić je pomenuo premijeru Orbanu da će Srbiji biti potrebne dodatne količine i skladišni kapaciteti, a zatim smo finalizirali sporazum za deset dana“, rekao je Sijarto i ocenio da je to bio veliki zajednicki uspeh.
Kako je naveo, trenutno Srbija skladišti nekoliko stotina miliona gasa u Mađarskoj i taj gas se isporučuje na dnevnom nivou, u skladu sa potrebama srpskog tržišta.
„Veoma je važno da ponekad govorimo i o našim rezultatima, jer da mi, Srbi, Mađari, Bugari i Turci nismo bili dovoljno hrabri i da nismo bili sposobni da se odupremo pretnjama sankcijama koje smo dobijali od nekih naših prijatelja i da nismo izgradili Turski tok, sada bismo bili u velikim problemima, zato što je u ovom trenutku Turski tok koji doprema gas iz Rusije preko Turske ka Bugarskoj, Srbiji i Mađarskoj jedini pouzdan gasovod. U drugim gasovodima dolazi do turbulencija, prekida i smanjenja kapaciteta snabdevanja, ali je ovaj gasovod potpuno pouzdan. Dakle, smatram da smo postigli veliki uspeh, jer smo bili dovoljno hrabri u našoj odluci da izgradimo ovaj gasovod“, kaže Sijarto.
Na pitanje da li misli da će Mađarska zbog toga što uvozi gas iz Rusije, a zbog čega je i kritikovana iz Brisela trpeti i neke konkretne posledice, Sijarto kaže kako bi određenih posledica bilo kada Mađarska ne bi kupovala gas od Rusije.
„Ne kupujemo gas od Rusije zato što želimo da pošaljemo neku vrstu političke poruke, kupujemo gas od Rusije zato što je to realnost regiona. Dokle god niste u mogucnosti da transportujete gas u rancu ili vozom, morate koristiti gasovod. Kada sagledate infrastruktruru i geografiju našeg regiona ne možete izostaviti Rusiju. Ako ne razmotrite ruske izvore, nećete moći da zadovoljite svoje potrebe. Ovde se radi o matematici i fizici, a ne o ideologiji. Ukoliko vam je potrebno 8,5 milijardi kubnih metara gasa iz uvoza na godišnjem nivou, kao što je to slučaj kod nas, fizički to ne možete pokriti bez ruskih izvora“, objašnjava on.
Kapaciteti drugih gasovoda i kapaciteti drugih izvora gasa, dodaje Sijarto, zajedno ne mogu dopremiti 8,5 milijardi kubnih metara gasa.
„Šta onda da kažemo našem narodu? Odlučili smo da ne kupujemo gas od Rusije tako da nećemo imati grejanje u 50, 30, 20 ili koliko već procenata stanova u Mađarskoj. Ili da im kažemo da nam je žao, ali nećemo nabavljati gas od Rusije, tako da će nekoliko desetina hiljada ljudi izgubiti posao zbog kolapsa industrije. Da li je ovo zaista legitimno očekivanje od Mađarske i mađarske vlade“, pita javno Sijarto.
On ističe da je za njih važno pre svega da se pobrinu da ne dođe do restrikcija u Mađarskoj za bilo koji deo stanovništva kada se radi o korišcenju gasa ili bilo kog drugog tipa energije i zbog toga je kaže i putovao u Moskvu i pregovarao o dodatnim količinama gasa.
„Pregovori su bili uspešni i Gazprom je od početka avgusta povećao količine isporučenog gasa na dnevnom nivou. Taj gas inače prolazi kroz Srbiju i kada dobijete uvećan račun za usluge tranzita, nemojte nam zameriti. Povećali smo dnevnu količinu gasa i smatramo da je ovo neophodno zbog toga što trenutna situacija od vas zahteva pravljenje zaliha u skladištima jer ćete u suprotnom načiniti veliku grešku, sudeći po trenutnim prilikama na tržištu energetike“, kaže Sijarto.
Na konstataciju Tanjuga da se Mađarska protivi novim energetskim sankcijama protiv Rusije i pitanje kako vidi pritiske i zahteve prema Srbiji da uvede sankcije Rusiji, Sijarto kaže da je stav njegove države vrlo jasna po ovom pitanju i da bi u ovoj situaciji trebalo poštovati politiku srpske države.
„Da je Srbija članica Evropske unije, ove mere ne bi bile dovodene u pitanje. Dakle, postoji jedna izreka u mađarskom jeziku koja kaže: Nad gresima počinjenim u prošlosti, nadvija se dugačka senka. Što znači da je Evropska unija već mogla, i da je već trebalo da prihvati Srbiju, a da je to bio slučaj, sada ne bismo imali debatu o ovome“, konstatuje Sijarto.
U ovoj situaciji trebalo bi poštovati državnu politiku Srbije, navodi on, jer kako kaže, Srbija ima vrlo legitimne bezbednosne interese u regionu.
„Dokle god ne postoje garancije da će Evropska unija uopšte prihvatiti Srbiju kao članicu, moramo razumeti da Srbija mora zauzeti neutralnu poziciju. To je, bez sumnje, jedna igra. To ne razumeju samo oni koji su daleko i ne poznaju prilike u regionu, ili oni koji ne žele da razumeju situaciju zbog ideoloških razloga“, smatra Sijarto.
Kada je reč o njegovom zahtevu Evropskoj uniji da se Srbiji istog trenutka ponudi članstvo, kao kompenzacija za sankcije Rusiji kaže da je njegov predlog odbijen.
„Odbili su ga, ali ako biste mi tražili da navedem njihove argumente, ne bih mogao da vam odgovorim. Ne postoje argumenti, već samo dogmatske izjave. Moram reći da me ova situacija poprilično frustrira, jer kada god da se zalažemo za proširenje ili prijem Srbije, ne postoje protivargumenti, već samo izjave protivljenja. Čak i pre početka rata, u Evropskoj uniji je bilo teško doći do dijaloga koji se zasniva na činjenicama, mirnog dijaloga“, kaže Sijarto uz konstatiaciju da se, umesto toga, u sva pitanja i teme bespotrebno upliću politika i ideologija, što se dodatno pogoršalo zbog rata.
Ako govorite na jedan racionalan nacin, ako pokušate, kaže on, da se pozovete na zdrav razum kada se radi o nekom od ovih pitanja, odmah ćete naići na osudu i bićete obeleženi kao ruski špijun, Putinov prijatelj. Ocenjuje da je situacija je trenutno veoma komplikovana.
Kada je reč o ulozi mađarskog kontingenta pri misije KFOR na KiM na čijem je čelu sada mađarski general Ferenc Kajari, za bezbednost tamošnjih Srba, Sijarto ističe da njegova zemlja ima skoro 500 pripadnika na Kosovu i Metohiji i još toliko u pripravnosti u Mađarskoj.
„Naš komandant će biti tamo do ove jeseni. Smatram da je on uradio veliki posao kada se radi o sprečavanju eskalacije konflikta i da će nastaviti da radi na ovom pitanju. Ima odlične odnose sa obe strane i pokušaće da bude od pomoći i u budućnosti“, kaže on.
Na pitanje kako vidi stav Beograda tokom poslednje esklacije krize oko preregistracije tablica i ličnih dokumenata, s obzirom na to da su posrednici u dijalogu rekli da je srpska strana došla pripremljena na razgovore, ali i da Priština ne odustaje od svog stava, kaže da mu je veoma drago što je Srbija tako velikodušna i fleksibilna po ovom pitanju i da se nada da će ovo pitanje uskoro biti rešeno.
„Nadamo se da će doći do rešenja ovog pitanja i ako možemo biti od pomoći, spremni smo da pružimo podršku“, poručio je Sijarto.