Ipak, prema procenama poljoprivrednika, moglo bi biti zasejano više nego prošle jeseni.
Setva kasni zbog otežane berbe kukuruza koju je ometala dugotrajna kiša, ali, prema proceni predsednika Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovice Jakšića, biće zasejana veća površina nego 2021. godine.
„Zbog suše u proleće podbacili su prinosi drugih useva, pa je gubitak na proizvodnji pšenice bio manji nego na drugim kulturtama, zbog čega su neki poljoprivrednici odlučili da povećaju površine pod tom kulturom“, rekao je Jakšić.
Dodao je da je do sada, prema grubim procenama, setva obavljena na oko 70 odsto površina i nije isključeno da ove godine bude zasejano više od 700.000 hektara, što je više nego prošle godine kada je bilo zasejano oko 650.000 hektara.
Jakšić je rekao da su poljoprivrednici smanjili količine mineralnog djubriva, koje se koristi prilikom setve, jer je preskupo, a smanjena je i upotreba deklarisanog semena što utiče na prinos.
Razlog za povećanje površina pod pšenicom je, prema njegovim rečima i strah od prolećne suše, koja je i ove godine znato smanjila prinose prolećnih kultura, pa se procenjuje da bi jesenja setva, kada ima više vlage, mogla dati veći rod.
Prdsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut rekao je da ne veruje da će se posejati više pšenice nego prošle godine jer proizvodnja nije isplativa. Ove jeseni je, prema njegovim rečima, bilo problema i sa nicanjem pšenice u celoj Vojvodini, ali je sada dobila dovoljno vlage i trebalo bi da se ubokori pre mrazeva.
„Ove godine samo za 300 kilograma djubriva za jesenju setvu treba oko 40.000 dinara jer je kilogram od 124 do 140 dinara, a kilogram pšenice koja je sada najskuplja košta od 35 do 40 dinara, što znači da za kilogram djubriva treba prodati minimalno tri-četiri kilograma pšenice“, rekao je Kleut.
Na taj trošak, kako je rekao, treba dodati oko 12.000 dinara za gorivo za setvu, pa je tih 50.000 dinara troškova samo prva faza izdataka, jer na proleće treba obezbediti mineralno djubrivo za prihranu, sredstva za zaštitu, platiti zakup zemljišta od najmanje 200 evra po hektaru, ako se ne poseduje sopstveno, a zatim slede i troškovi žetve.
Dodao je da se pšenica, čiji je prosečan prinos ove godine bio oko 4,2 tone po hektaru, više seje zbog plodoreda i izbegavanja bolesti, vezanih za odredjenu kulturu, nego zbog toga što se na njenoj proizvodnji može zaraditi.
Kleut je rekao da je većina poljoprivrednika ove godine prodala pšenicu po ceni od oko 35 dinara po kilogramu i, ako su imali dobar, prosečan prinos od 4,2 tone, mogli su da ostvare prihod, manji od 150.000 dinara po hektaru.
„Cena je sada porasla na oko 40 dinara za kilogram, a na okolnim tržištima je duži period bila i 50 dinara, ali zbog zabranjenog izvoza to nije ništa značilo proizvodjačima u Srbiji“, rekao je Kleut.
On je rekao da su proizvodjači ove godine dosta redukovali upotrebu mineralnog djubriva i da „država može da prevari seljaka, ali ne može zemlju, jer ako se pšenica ne prihrani neće biti roda“.
