Ministarstva u Srbiji nisu vršila analizu svrsishodnosti utrošenih bespovratnih sredstava koja su dodeljivana u periodu od 2019. do 2022. godine, niti su kontrolisala njihovo trošenje, naveo je Savet sa borbu protiv korupcije u svom najnovijem Izveštaju koji je prosledio Vladi Srbije.
Kako se navodi u izveštaju, Srbija iz budžeta izdvaja bespovratna sredstva velikom broju korisnika, za brojne namene, kako bi se unapredili ekonomski, socijalni, kulturni, sportski, zdravstveni, naučni, prosvetni, informativni, pravni, bezbednosni i brojni drugi sadržaji, „koji doprinose boljem životu njenih građana“, prenosi Nova ekonomija.
Pored sredstava koja se bespovratno dodeljuju direktno iz republičkog budžeta, bespovratna sredstva dobijaju institucije, jedinice lokalne samouprave i drugi iz raznih donacija.
Imajući u vidu da se radi o velikom broju korisnika ovih sredstava i da je njihov dodeljeni iznos izuzetno visok, bilo da su ona obezbeđena iz budžeta ili donacija, Savet je u ovom Izveštaju želeo da izvrši analizu kako se ta sredstva troše, odnosno postoji li kontrola trošenja tih sredstava i kakva je njihova svrsishodnost u odnosu na namene za koje se daju.
„Neverovatan je podatak da stotine hiljada korisnika bespovratnih sredstava u iznosu mereno milijardama evra, po navodima ministarstava, koristi ta sredstva strogo namenski bez ijedne zloupotrebe. Zaključak koji se na osnovu toga nameće je da smo idealno društvo bez korupcije ili da je izostala prava kontrola“, naveo je Savet u zaključku.
Savet se obratio institucijama preko kojiih se realizuje dodela sredstava, odnosno ministarstvima, Agenciji za zapošljavanje, Fondu za razvoj i Razvojnoj agenciji sa zahtevima da mu se dostave iznosi ovih sredstava i podaci kojim subjektima su ona dodeljivana, iz kojih izvora su ona dodeljena i za koju namenu, kao i na koji način je vršena kontrola njihovog trošenja.
Kako se navodi, sve institucije su dostavile dokumentaciju, izuzev Ministarstva finansija koje je uputilo Savet da konkretne odgovore zatraži od Ministarstva privrede, kao i Ministarstvo spoljnih poslova koje je odgovorilo da se preko njega ne dele bespovratna sredstva.
Takođe, jedan od zaključaka iz izveštaja jeste da ministarstva uglavnom ili nisu dostavila podatke o rezultatima kontrole trošenja bespovratnih sredstava ili nisu radila analize o potignutim rezultatima dodele bespovratnih sredstava.
Najveći iznos bespovratnih sredstava iz budžeta Srbije u posmatranom periodu, od 2019. godine do 2022, prenelo je korisnicima Ministarstvo privrede, u saradnji sa Razvojnom agencijom i Fondom za razvoj.
Veliki broj subjekata je dobio bespovratna sredstva u periodu koronavirusa upravo od Ministarstvo privrede, u saradnji sa Razvojnom agencijom i Fondom za razvoj, a samo ministarstvo nije dostavilo podatak Savetu za borbu protiv korupcije koliki je broj građana dobio pomoć u ukupnom iznosu pa nije jasno koliko su ta sredstva dodatno opteretila budžet zemlje.
„Nesporna činjenica je da su bespovratna sredstva privredi i građanima deljena neselektivno, uz dodatno zaduživanje Srbije“, naveo je Savet.
Među ministarstvima preko kojih su preneta značajna bespovratna sredstva iz budžeta, a koje ne vrši analizu svrsishodnosti njihovog trošenja je i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Naime, to ministarstvo i to Sektor za drumski transport, puteve i bezbednost saobraćaja isplatilo je autobuskim i taksi prevoznicima preko pet milijardi dinara ili oko 43 miliona evra najviše u 2021. godini.
Navedena sredstva su koristila 654 autobuska prevoznika i 2.569 taksi prevoznika, a kontrola isplate i trošenja nije bilo, kao ni analize svrhe dodele, odnosno kakav je opšti interes.
„U periodu 2019-2022. godine preko Ministarstva sporta preneto je 22,2 milijarde dinara bespovratnih sredstava ili oko 187 miliona evra. Na osnovu kojih kriterijuma savezi i ostali korisnici dobijaju bespovratna sredstva, Savet nema informaciju“, navodi se u izveštaju.
Dodaje se i da je ovo ministarstvo isplatilo pet puta više sredstava od 2019. do 2022. godine raznim sportskim savezima, preduzećima i pojedincima nego Fond za razvoj, na ime podrške razvoju preduzetništva, podrške početnicima, ženama i mladima, odnosno ženskom preduzetništvu.
Problem preraspodele bespovratnih sredstava u okviru jedne institucije izražen je i kod Ministarstva za zaštitu životne sredine, naveo je Savet za borbu protiv korupcije.
Naime, tu je najveći iznos bespovratnih sredstava u periodu od tri godine, od 14,2 milijarde dinara ili oko 120 miliona evra, dodeljen privrednim subjektima koji vrše preradu sekundarnih sirovina.
„Primarni interes tih privatnih preduzeća je da što više prerade sekundarnih sirovina, jer od tih količina zavisi kolika će bespovratna sredstva dobiti i ostvariti svoj profit. Kakav je opšte društveni interes, odnosno koliko se time štiti životna sredina nije poznato, jer se Ministarstvo time ne bavi, nije propisana kontrola trošenja dobijenih bespovratnih sredstava, a privatna preduzeća – recikleri nemaju obavezu da dobijena bespovratna sredstva ulažu u novu opremu i nove tehnologije“, naveo je Savet u izveštaju.
U zavisnosti od nadležnosti, izvora i iznosa finansiranja bespovratnih sredstava, Savet je u zaključku akcenat stavio na nekoliko navedenih ministarstava, koja zajedno sa ostalima imaju izražen problem kontrole i svrsishodnosti trošenja bespovratnih sredstava.
„Bespovratna sredstva koja su dodeljena raznim subjektima od nekoliko milijardi evra nisu mala, imajući u vidu ekonomsku razvijenost Republike Srbije. Zbog toga se očekivalo da davaoci tih sredstava (ministarstva i druge institucije) vrše ozbiljnu kontrolu njihovog trošenja“, istakao je Savet.
Kako se navodi, obaveza ministarstava je da se sredstva dodeljuju selektivno po prioritetima, na osnovu detaljnih analiza dodeljivanih sredstava iz ranijih perioda, odnosno na osnovu utvrđenih parametara koliko se njihovom dodelom poboljšava ukupan privredni i društveni ambijent u državi, pa samim tim i život svakog njenog građanina.
Naime, sve institucije su odgovorile Savetu da je način kontrole uređen ili odgovarajućim uredbama ili samim ugovorima sa korisnicima, a najčešći vid kontrole po navodima institucija se odnosi na dostavljanje narativnih i finansijskih izveštaja ministarstvima.
Pored toga, ministarstva su navela da je vršena i terenska kontrola korisnika bespovratnih sredstava, da je za kontrolu nadležna i budžetska inspekcija, kao i da su davane određene garancije (solo menice).
