Rusija će platiti „astronomsku“ cenu ako njen predsednik Vladimir Putin naredi upotrebu taktičkog nuklearnog oružja u Ukrajini, izjavila je u petak zamenica američkog državnog sekretara za politička pitanja Viktorija Nuland, usred tekuće ruske ofanzive.
U intervjuu za ukrajinski list European Pravda, Nulandova je zamoljena da proceni mogućnost da Rusija koristi taktičko nuklearno oružje. Ona je odgovorila da ne može isključiti takav „katastrofalan scenario“. Kako je Putin „već naredio” ono što su, kako je rekla, „brutalni ratni zločini”, svet mora biti spreman na najgore. Istovremeno, naglasila je Nulandova, posledice takvih koraka bile bi katastrofalne za Rusiju i za Putina lično.
Ona je odbila da pruži bilo kakve detalje o potencijalnom odgovoru Zapada, rekavši umesto toga da bi upotreba nuklearnog oružja podigla situaciju na „fundamentalno novi nivo“ gde će cena biti „jednostavno astronomska“.
Na pitanje novinara da li Kijev može da se osloni na podršku svojih zapadnih partnera u najgorem scenariju, Nuland je uverila Ukrajinu da neće ostati sama. U međuvremenu, rekao je zamenik državnog sekretara, SAD će nastaviti da pružaju Ukrajini vojnu pomoć. Ona je otkrila da je Vašington počeo da snabdeva Kijev višestrukim raketnim sistemima (MLRS) i da će dati sve od sebe da održi korak sa potrebama Ukrajine.
Nulandova oštro formulisana upozorenja stigla su samo dva dana nakon što je Pentagon rekao da u ovom trenutku ne vidi potrebu za promenom nuklearnog stava zemlje. Izjava portparola američkog Ministarstva odbrane usledila je nakon tvrdnji ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da bi Moskva mogla da upotrebi taktičko nuklearno oružje u Ukrajini.
Krajem februara, najavljujući pokretanje „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini, Putin je upozorio da bi svaka nacija koja pokuša da se umeša u nju mogla da se suoči sa posledicama za razliku od bilo čega u njihovoj istoriji. Mnogi posmatrači su ovo protumačili kao pretnju upotrebom nuklearnog oružja.
Rusija je svoje nuklearno odvraćanje postavila na najviši nivo uzbune u prvim danima vojne operacije, pozivajući se na navodno neprijateljske signale koji dolaze od članica NATO-a.
Rusija je napala svog suseda nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao od Ukrajine da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
