„U Nacrtu i dalje ostaju brojna loša rešenja među kojima se po značaju posebno izdvajaju ona koja se tiču biometrijskog video nadzora. Ukoliko usvoji odredbe u ponuđenom obliku Srbija će postati jedna od malobrojnih zemalja u kojoj policija sprovodi stalni, praktično nekontrolisan, masovni neselektivni nadzor građana u javnom prostoru“, naveo je Šabić.
On je dodao da je visoki komesar za ljudska prava Ujedinjenih nacija preporučio uvođenje moratorijuma na korišćenje tehnologije za biometrijski nadzor, a da su evropski poverenik za zaštitu podataka i Evropski odbor za zaštitu podataka pozvali na opštu zabranu korišćenja tehnologija za automatsku obradu biometrijskih podataka u javnim prostorima.
Biometrijski video nadzor dramatično povećava sposobnost državnih organa da sistematski identifikuju i prate pojedince u javnim prostorima, a predmet obrade mogu biti ne samo kriminalci već i politički konkurenti vlasti, oponenti iz civilnog sektora, kritički raspoloženi novinari, upozorio je Šabić.
On je zaključio da bi sa stanovišta i međunarodnog ugleda zemlje i ljudskih prava bilo odgovorno odazvati se na apel međunarodnih institucija za uvođenje moratorijuma na primenu masovnog biometrijskog nadzora u javnom prostoru a za ostale, opravdane slučajeve kao uslov za primenu biometrijske tehnologije predvideti odluku suda.
