On je poručio da su „škole druga kuća za našu decu, a da od momenta od kad deca ukorače u školsko dvorište, ona su pod nadzorom sistema prosvete“.
„Taj sistem, ma koliko da je oivičen raznim propisima, priručnicima, obukama, živi i funkcioniše zbog njegovih ljudi. Od čuvara i školskog policajca na ulazu, preko tetkica i saradnika, do nastavnika i direktora i svih zaposlenih u Ministarstvu prosvete. Verujem da nijedna od tih osoba nije poželela da radi u školi, a da nema ljubav prema toj profesiji i samoj deci“, dodaje se u saopštenju.
Ocenjuje da profesori pokušavaju da, pored prenošenja znanja, usmere učenike na najbolji mogući put, ukazujući im na značaj međusobnog poštovanja, tolerancije i „motivišući ih da iskoriste svoj pun potencijal“.
„Sistem je osmišljen i unapređivan godinama unazad kako bi u najboljoj mogućoj meri podržao dečiji razvoj, ali ga i zaštitio ukoliko trpi bilo kakav vid nemara, zlostavljanja, nasilja. Istovremeno, sistem mora da štiti i nastavnike i zaposlene u njemu. Ta podrška osmišljena je i podržana od svih relevantnih resora Vlade Republike Srbije, ali i međunarodnih organizacija i predstavlja jasan sled koraka i mera koja se tiču kako prevencije, tako i adekvatne reakcije“, stoji u saopštenju.
Smatra da o uzrocima neprimerenog ponašanja možemo da razgovaramo i diskutujemo, ali da „škola ima i obavezu i mogućnost da se boljom koordinacijom još više udružimo da pomognemo detetu koje trpi ili vrši nasilje“.
„Apelujem na sve da zajedno radimo na ovom važnom cilju. Edukacijom i promocijom drugarstva, tolerancije i zajedništva ćemo postići daleko više nego tabloidizacijom nasilja. Adekvatnom primenom propisa i pravovremenom reakcijom, siguran sam, možemo smanjiti nasilje, i uticati na promenu ponašanja“,zaključuje se u saopštenju.
