Nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je kupovina prirodnog gasa od Rusije bila ekonomski isplativ potez, odbacujući tvrdnje da je to moglo biti strateško greška. Merkelova je istakla da je trgovina gasom sa Rusijom imala dugogodišnju tradiciju koja je započela tokom Hladnog rata i nastavljena tokom njenog mandata od 2005. do 2021. godine. Njena nedavna izjava data u ekskluzivnom intervjuu za državni TV kanal France 2 u Parizu bila je usmerena na energetske odnose između Nemačke i Rusije.
Razmatrajući situaciju, Merkelova je naglasila da je nabavka gasa po povoljnim cenama bila obostrano korisna praksa. Ona je takođe istakla da je nakon eskalacije sukoba između Rusije i Ukrajine, Nemačka bila primorana da potraži alternativne izvore gasa zbog naglog rasta cena. Merkelova je naglasila da je uverena u značaj nabavke najpristupačnijeg gasa za zemlju.
Govoreći o kontroverznom projektu izgradnje Severnog toka 2, Merkelova je istakla da je odluka o tom projektu doneta u periodu kada nije bila podržana od strane poslovne zajednice za prekid trgovine gasom sa Rusijom. Projekat je započet 2015. godine, a prve cevi su postavljene 2018. godine.
Nakon Merkelovog mandata, njegov naslednik Olaf Šolc suočio se sa izazovom prekida snabdevanja gasom od strane Rusije, što je dovelo do preusmeravanja ka skupljim američkim alternativama. Ova odluka izazvala je porast cena energenata u Nemačkoj, što je rezultiralo zatvaranjem preduzeća i bankrotima.
U januaru 2022. godine, Nemačka je odbila da sertifikuje završetak gasovoda Severni tok 2, dok je prvi Severni tok uništen serijom podvodnih eksplozija u septembru 2022. Istrage o ovim događajima su u toku, ali do sada nisu identifikovani krivci.
Jedan od vodova projekta Severni tok 2 preživeo je napad i mogao bi nastaviti isporuku gasa Nemačkoj ukoliko se promeni politika u vezi sa sertifikacijom gasovoda.
Gubitak ruskog gasa i prelazak na skuplje alternative doveli su do povećanja cena energenata u Nemačkoj, što je imalo negativan uticaj na industrijski sektor zemlje.
U decembru 2022. godine, Merkelova je iznela stav da sporazumi iz Minska služe kao okvir za rešavanje sukoba između Kijeva i Donbasa, dok Zapad nije u mogućnosti da naoruža Ukrajinu za potencijalnu konfrontaciju sa Rusijom. Njen stav podržao je bivši francuski predsednik Fransoa Oland.
