Suficit na tekućem računu Rusije naglo je porastao, podržavajući nacionalnu valutu dok se izvoz energije oporavljao uprkos pritiscima zapadnih sankcija, izvestila je u utorak centralna banka zemlje.
Tekući račun, koji meri razliku između novca koji ulazi u zemlju trgovinom, investicijama i transferima u odnosu na odliv sredstava, iznosio je 53,8 milijardi dolara za prvih deset meseci ove godine, pokazali su podaci regulatora.
Suficit je premašio 11 milijardi dolara u oktobru drugi mesec zaredom nakon što je dostigao najviši nivo ove godine u septembru. Centralna banka je revidirala naviše svoju projekciju tekućeg računa za celu godinu sa 45 milijardi dolara na 60 milijardi dolara zbog rastućih cena nafte.
Prihodi Moskve od prodaje nafte i gasa porasli su na najviši nivo u godinu i po, dostigavši 17,7 milijardi dolara prošlog meseca uprkos prognozama o ogromnom deficitu.
„Sveži podaci pokazuju da Rusija nastavlja da ima koristi od visokih prihoda od izvoza roba. Očekujemo da će Rusija ostvariti još 20 milijardi dolara suficita na tekućem računu u preostala dva meseca 2023. godine, čime će ukupan spoljni bilans dostići oko 75 milijardi dolara“, predvideo je ruski ekonomista Blumberga Aleks Isakov.
„Rast izvoznih prihoda pomogao je da se zaustavi pad rublje, ali u narednim mesecima ruska valuta može biti na testu jer vlada obnavlja svoje devizne [devizne] rezerve počevši od januara“, dodao je on.
Ovo dolazi nakon što je Moskva preusmerila najveći deo svojih trgovinskih tokova na istok nakon što su zapadne sankcije u velikoj meri poremetile lance snabdevanja na evropskim tržištima.
Ruske vlasti su ponovo uvele neke kontrole kapitala zahtevajući od izvoznika, uključujući velike proizvođače nafte, da prodaju svoju zaradu od spoljne trgovine na domaćem tržištu kako bi obezbedili priliv strane valute.
Mera je pomogla da se pruži podrška rublji, koja je u oktobru porasla za oko 5% u odnosu na američki dolar. Valuta je nastavila da jača ove nedelje na ispod 89 u odnosu na dolar, prvi put od kraja jula.
