Budućnost Ukrajine zavisi od ishoda borbi sa Rusijom u i oko Bahmuta, rekao je predsednik Vladimir Zelenski, pri čemu su obe strane opisali nemilosrdne bitke dok Moskva intenzivira zimsku kampanju za zauzimanje malog istočnog grada, piše Rojters.
Očekuje se da će Međunarodni krivični sud (MKS) tražiti hapšenje ruskih zvaničnika zbog nasilnog deportovanja dece iz Ukrajine i napada na civilnu infrastrukturu, u prvom međunarodnom predmetu ratnih zločina koji proističe iz invazije Rusije, rekao je izvor Rojtersu.
Moskva bi sigurno odbacila naloge za hapšenje svojih zvaničnika. Ali međunarodno krivično gonjenje za ratne zločine moglo bi da produbi diplomatsku izolaciju Moskve zbog kampanje koja je ubila hiljade civila i izazvala najžešće borbe u Evropi od Drugog svetskog rata.
Bahmut je postao glavni fokus ruskog napada, sa mesecima krvavih pešadijskih borbi koje su nanele velike gubitke na obe strane. Ruske snage predvođene privatnom vojskom Vagnera zauzele su istok grada, ali do sada nisu uspele da ga opkole.
Zelenski je rekao u video obraćanju kasno u ponedeljak da budućnost Ukrajine zavisi od ishoda u Bahmutu i drugim ratom zahvaćenim oblastima u istočnoj Donjeckoj oblasti zemlje.
„Na istoku je veoma teško – veoma bolno. Moramo da uništimo vojnu moć neprijatelja. I uništićemo je“, rekao je Zelenski.
Rusija kaže da bi zauzimanje Bahmuta otvorilo put za zauzimanje celog Donjecka, što je centralni ratni cilj. Ukrajinska vojska kaže da se nije povukla iz Bahmuta jer nanosi ogromne gubitke ruskim jurišnim snagama, što će olakšati izvođenje kontranapada kasnije ove godine.
U blizini Kremine, severno od Bahmuta, ukrajinski vojnici su u ponedeljak rekli da odbijaju pojačane napade.
U šumi udaljenoj nekih 8 km (5 milja) od fronta, topovi su udarali, gađajući neprijateljske položaje na severoistoku. Eksplozije su neprestano tutnjale u daljini, znak teške borbe.
Reporteri Rojtersa videli su vojnika koji je doveden sa fronta sa teško ranjenom nogom. Stabilizovan je u kombiju sa udlagom i lekovima protiv bolova pre nego što je odveden u medicinski centar dalje od fronta.
„Pre dve ili tri nedelje borbe su bile na vrhuncu, ali su se malo smirile“, rekao je Mihail Anest, 35-godišnji lekar. „Ima dosta artiljerijske i minobacačke vatre.
Ukrajina i njeni saveznici na Zapadu kažu da je Rusija počinila „zločine protiv čovečnosti“ tokom svoje više od godinu dana invazije ciljajući na civile i civilnu infrastrukturu, optužbe koje Moskva poriče.
Očekuje se da će Međunarodni krivični sud, koji je prošle godine pokrenuo istragu o mogućim ratnim zločinima u Ukrajini, tražiti prve naloge protiv ruskih zvaničnika u vezi sa sukobom „u kratkom roku“, rekao je izvor koji poznaje ovu stvar.
Nije jasno za koje ruske zvaničnike bi tužilac mogao tražiti naloge ili kada bi oni mogli doći, ali bi mogli uključiti zločin genocida, rekao je izvor.
Tužilaštvo MKS je odbilo da komentariše. Rusko ministarstvo odbrane nije odmah odgovorilo na zahtev za komentar.
Konstantin Kosačov, zamenik predsednika gornjeg doma ruskog parlamenta, rekao je da MKS nema nadležnost nad tom zemljom otkako je Moskva povukla svoju podršku 2016.
„MKS je instrument neokolonijalizma u rukama Zapada“, rekao je on.
Rusija poriče da je namerno gađala civilnu infrastrukturu u Ukrajini, rekavši da svi njeni napadi imaju za cilj da smanje sposobnost Kijeva da se bori. Ona nije sakrila program u okviru kojeg je odvela hiljade ukrajinske dece u Rusiju, već ga predstavlja kao humanitarnu kampanju za zaštitu siročadi i dece napuštene u zoni sukoba.
Kijev kaže da se hiljade deportovane ukrajinske dece usvajaju u ruske porodice, smeštaju u ruske kampove i sirotišta, dobijaju ruske pasoše i vaspitavaju da odbacuju ukrajinsko državljanstvo.
Konvencija UN-a o genocidu definiše „prisilno premještanje djece iz grupe u drugu grupu“ kao jedno od pet djela koja se mogu krivično goniti kao genocid.
Dok se borbe u Bahmutu nastavljaju, Moskva se pojavila na pragu jednog dugo traženog diplomatskog prodora: nekoliko izvora je reklo Rojtersu da bi kineski predsednik Si Đinping mogao da poseti Rusiju već sledeće nedelje.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na zahteve za komentar. Kremlj je rekao da još nema šta da objavi.
Predsednik Vladimir Putin je takvu posetu reklamirao kao pokazivanje podrške, ali bi ona mogla biti zasenjena mogućnošću da Si može odvojeno da razgovara sa Zelenskim putem video veze prvi put od invazije.
Volstrit žurnal je objavio planove za razgovore između Zelenskog i Sija. Rojters nije mogao odmah da ih potvrdi, a kancelarija predsednika Ukrajine nije odmah odgovorila.
