Jedan od najbližih saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina upozorio je u četvrtak NATO da će Rusija, ako se Švedska i Finska pridruže vojnoj alijansi koju predvode SAD, rasporediti nuklearno oružje i hipersonične rakete u eksklavi u srcu Evrope.
Finska, koja sa Rusijom deli granicu od 1.300 km, i Švedska razmatraju pridruživanje NATO savezu. Finska će odlučiti u narednih nekoliko nedelja, rekla je u sredu premijerka Sana Marin.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev rekao je da bi Rusija, ukoliko Švedska i Finska uđu u NATO, morala da ojača svoje kopnene, pomorske i vazdušne snage u Baltičkom moru.
Medvedev je takođe eksplicitno istakao nuklearnu pretnju rekavši da više ne može biti govora o Baltiku „bez nuklearne energije“ – gde Rusija ima svoju Kalinjingradsku eksklavu u sendviču između Poljske i Litvanije.
„Ne može više biti govora o bilo kakvom beznuklearnom statusu za Baltik – ravnoteža mora biti uspostavljena“, rekao je Medvedev, koji je bio ruski predsednik od 2008. do 2012. godine.
Medvedev je rekao da se nada da će Finska i Švedska videti razum. U suprotnom, rekao je, morali bi da žive sa nuklearnim oružjem i hipersoničnim projektilima blizu kuće.
Rusija ima najveći svetski arsenal nuklearnih bojevih glava i zajedno sa Kinom i Sjedinjenim Državama jedan je od globalnih lidera u tehnologiji hipersoničnih raketa.
Litvanija je rekla da pretnje Rusije nisu ništa novo i da je Moskva postavila nuklearno oružje u Kalinjingrad mnogo pre rata u Ukrajini. NATO nije odmah odgovorio na upozorenje Rusije.
Ipak, mogući prijem Finske i Švedske u NATO – osnovan 1949. da bi obezbedio bezbednost Zapada protiv Sovjetskog Saveza – bila bi jedna od najvećih strateških posledica rata u Ukrajini.
Finska je stekla nezavisnost od Rusije 1917. godine i vodila dva rata protiv nje tokom Drugog svetskog rata tokom kojih je izgubila deo teritorije. Finska je u četvrtak najavila vojnu vežbu u zapadnoj Finskoj uz učešće Britanije, SAD, Letonije i Estonije.
Švedska nije ratovala 200 godina. Spoljna politika se fokusirala na podršku demokratiji i nuklearnom razoružanju.
KALININGRAD
Kalinjingrad, nekadašnja luka Kenigsberg, glavni grad Istočne Pruske, nalazi se na manje od 1.400 km od Londona i Pariza i 500 km od Berlina.
Rusija je 2018. godine saopštila da je rasporedila rakete Iskander u Kalinjingrad, koji je Crvena armija zauzela u aprilu 1945. i ustupila Sovjetskom Savezu na konferenciji u Potsdamu.
Iskander, poznat kao SS-26 Stone od strane NATO-a, je taktički balistički raketni sistem kratkog dometa koji može da nosi nuklearne bojeve glave. Njegov zvanični domet je 500 km, ali neki zapadni vojni izvori sumnjaju da bi mogao biti mnogo veći.
Niko zdravorazumski ne želi veće cene i veće poreze, povećane tenzije na granicama, Iskandere, hipersonike i brodove sa nuklearnim oružjem bukvalno na dohvat ruke od sopstvenog doma“, rekao je Medvedev.
„Nadajmo se da će pobediti zdrav razum naših severnih suseda.
Dok je Putin najvažniji lider Rusije, komentari Medvedeva odražavaju razmišljanje Kremlja i on je viši član saveta bezbednosti – jedne od Putinovih glavnih komora za donošenje odluka o strateškim pitanjima.
Litvanski ministar odbrane Arvidas Anusauskas rekao je da je Rusija rasporedila nuklearno oružje u Kalinjingradu i pre rata.
„U Kalinjingradu je oduvek držano nuklearno oružje… međunarodna zajednica, zemlje u regionu, savršeno su svesne toga“, rekao je Anusauskas, a prenosi BNS. „Oni to koriste kao pretnju.
Ruska invazija na Ukrajinu 24. februara ubila je hiljade ljudi, raselila milione i izazvala strah od šire konfrontacije između Rusije i Sjedinjenih Država – daleko dve najveće nuklearne sile na svetu.
Putin kaže da je „specijalna vojna operacija“ u Ukrajini neophodna jer su Sjedinjene Države koristile Ukrajinu da bi pretile Rusiji, a Moskva je morala da se brani od progona ljudi koji govore ruski.
Ukrajina kaže da se bori protiv otimanja zemlje u imperijalnom stilu i da su Putinove tvrdnje o genocidu besmislice. Predsednik SAD Džo Bajden kaže da je Putin ratni zločinac i diktator.
Putin kaže da je sukob u Ukrajini deo mnogo šire konfrontacije sa Sjedinjenim Državama za koje kaže da pokušavaju da nametnu svoju hegemoniju čak i dok njihova dominacija nad međunarodnim poretkom opada.
