Hotel u Prnjavoru nadomak Kragujevca postao je utočište Ukrajincima koji od ratnih dešavanja u svojoj zemlji prolaze kroz Srbiju na putu ka Zapanoj Evropi. I možda ovo I ne bi bila posebna vest, da taj hotel ne drži Rus Mihail Golubcov koji je u Šumadiju došao 2019. godine u nameri da svoje penzionerske dane provede daleko od svoje zemlje. Do sada je kod njega boravilo stotinak Ukrajinaca, koji kako kažu dolaze sa različitim pričama koje su svaka za sebe potresne I teške.
Alina Zagorova je spas od rata u Ukrajini pronašla u Šumadiji. Ona je sa svojom porodicom pre mesec dana napustila kijevsku oblast I nakon boravka u Budimpešti našla se nadomak Kragujevca gde su Mihailovi gosti. Kako kaže, u Ukrajini je bila do 29. marta. Nije stizala da razmišlja šta se dešava, nije imala vremena da se plaši, jer je morala da bude podrška svojoj porodici I prijateljima. Pre početka rata radila je u IT sektoru na jednom ruskom projektu, a njen hobi je bila meditacija uz muziku što je možda kluč njenog osmeha koji uprkos svemu ne skida sa lica. U Ukrajini su joj ostali otac I sestra sa porodicom sa kojima u stalnom kontaktu.
“ U stalnom sam kontaktu sa rođecima I prijateljima koji mi govore da je sada tamo sve u redu, ali ipak je tamo rat, puca se svakoga dana, nestaje struja, voda, gas, srušeni su mostovi, putevi, avioni ne lete, često nema ni hleba, kaže Alina.
Alina kaže da će u Šumadiji provesti još neko vreme, a sledeća stanica je Crna Gora.
“ Ovog trenutka nam je plan da idemo na odmor u Crnu Goru gde imamo rođake, a nakon toga bismo voleli da idu u Švajcarsku, mada nije isključeno da ćemo se vratiti I u Srbiju jer su nam se zemlja I ljudi mnogo dopali”.
Vlasnik hotela Mihail Golubcov, iz Jekaterinburga u Rusiji došao je u Šumadiju 2019. godine. Nakon što se kao građevinski inženjer penzionisao sa namerom da ovde I ostane. Kako kaže kada je rat u Ukrajini počeo odlučio je da vrata svog hotela otvori za sve ljude koji moraju da napuste svoje domove I spas potraž negde daleko.
“ Moja najmlađa ćerka koja starija u Nemačkoj je okačila oglas i do sada je ovde boravilo oko 70 ljudi iz Ukrajine, a možda i više.“
Mihail kaže da je rat u Ukrajini velika greška I da se ovoga trenutka stidi što je Rus.
“ Političari u celom svetu su loši, ali ovde je reč i o ljudima koji ubijaju druge ljude. Ja ne mogu da shvatim da neko može da radi takve stvari. Mene je sramota što je moja zemlja napala drugu, nisu mi jasni razlozi za tako nešto“, kaže Mihail.
Kako kaže ima nesebičnu pomoć svojih komšija Šumadinaca I podršku od samog početka I ističe da ni pre rata nije planira da se ikada više vrati u svoju zemlju, a ova dešavanja su samo učvrstila njegovu odluku.
