Isključivanjem političkih grana vlasti, zakonodavne i izvršne iz procesa predlaganja i izbora sudija i nosilaca javno tužilačke funkcije, kažu u resornom ministarstvu, povećana je nezavisnost sudstva i samostalnost javnog tužilaštva. Set pravosudnih zakona menja stalnost sudijske i funkcije javnog tužioca.
„NJihova funkcija sada postaje stalna, sada neće biti birane niti sudije, niti zamenici javnih tužilaca, kako je sadašnji naziv javnih tužilaca, odnosno buudći javni tužioci na probni trogodišnji mandat, čime se uspostavlja stalnost njihove funkcije i veća garancija njihove nezavisnosti“, rekao je Vladimir Vinš, pomoćnik ministra pravde.
„Najvažnije novine su vezane za činjenicu da će sada sudska vlast, i sudije i tužioci biti u potpunosti odvojeni od sfere politike, ako su uopšte u toj meri bili zavisni dosada. I to u pogledu, ne samo od načina izbora, već i načina finansiranja“, naveo je prof. dr Zoran Lončar sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu.
Visoki savet Sudstva, telo koje bira sudije predsednike sudova i razrešava ih, ima 11 članova i do sada ih je birala Skupština.
„Sada sedam članova tog tela, ne bira Narodna skupština više, nego biraju narodne sudije , a četiri člana su ostala da ih bira Skupština. Takođe, velika razlika u tome je što su do sada od ta četiri člana, dva su bila direktno politička člana, jedan je bio ministar pravde a drugi je bio predsednk Skupštinskog odbora za pravosuđe“, rekla je Dragana Boljević, sudija Vrhovnog kasacionog suda i počasna predsednica Društva sudija Srbije.
Savet odlučuje većinom glasova. Međutim, predsednika, potpredsednika Saveta, predsednike Vrhovnog i ostalih sudova bira velikom većinom od osam glasova. Još u martu prošle godine predstavnljene su preporuke venecijanske komisije u Rimu.
„Neki od zaključaka ukazuju da je neophodno da budu uključeni u odlučivanje u sudskim savetima nesudijski članovi saveta kako bi se izbegao korporativizam“, dodao je Vinš.
Predlogom zakona o Visokom savetu tužilaštva određuje se položaj, nadležnost i način rada saveta. Skupština ne učestvuje u izboru tužilaca.
„Jedino će biti Narodna skupština nadležna za izbor vrhovnog javnog tužioca, ali više ne na predlog Vlade, već na predlog Visokog saveta tužilaštva, pritom će oni biti birani tropetinskom kvalifikovanom većinom glasova, čime se obezbeđuje pluralizam mišljenja“, objasnio je Vladimir Vinš.
U pravnom sistemu nedostajalo je da se reformiše Tužilaštvo čije je uređenje ustavnovljeno još davne 1946, kažu u Tužilaštvu.
„Standardi Venecijanske komisije odnosno standardi evrope o kojima se izjasnjavala vk su u najvećoj mogućoj meri prihvaćeni. Nijedan zakon nije čarobni štapić neće svi problemi javnog tužilaštva biti rešeni odmah“, rekao je Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca.
Javna rasprava o setu pravosudnih zakona trajala je više od mesec dana. Održani su okrugli stolovi u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu. Njihovu izmenu i promenu Ustava Evropska komisija pozitivno je ocenila u poslednjem izveštaju o napretku.
